
Гледао сам мртву драгу
како лежи на камену
на литици усред драге
бијесни вуци с брда вију
ал не мрсе њене власи
букет вријеса
пласт љиљана
што се тали
наврх кама
Лебди моја мртва драга
испод звијезда
на гребену снује снове
о љепоти и мају
Кашуте јој млијеко нуде
а планина своје воде
и не жели ништа драга
него бди на сљемену
Има бисер у зјенама
брезов вијенац око чела
па се смијеши
па нестаје
уз попијевке мркле ноћи
обасјана својом трпњом
дарована своме небу
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!