10 април 2025

Шпиро Матијевић – СНОВИЂЕЊЕ



Гледао сам мртву драгу
како лежи на камену
на литици усред драге
бијесни вуци с брда вију
ал не мрсе њене власи
букет вријеса
пласт љиљана
што се тали
наврх кама

Лебди моја мртва драга
испод звијезда
на гребену снује снове
о љепоти и мају

Кашуте јој млијеко нуде
а планина своје воде
и не жели ништа драга
него бди на сљемену

Има бисер у зјенама
брезов вијенац око чела
па се смијеши
па нестаје
уз попијевке мркле ноћи
обасјана својом трпњом
дарована своме небу

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!