Желим то једноставно да кажемКако би и убијени и убица схватиоДа си се господине Јоване кући вратио. Да си се вратио не само духомНе само поезијом,Него и главом и капомИ сабљом димискијом. Али све је крв и тама,Твоја браћа. Твој Леотар високо.Твој Његош испод платанаХерцеговина је брате Јованесатанска механа.Вратио...

у недељус ранога јутравећ биоу селујутро јошнеразбуђеновид замућеннеиспаваношћуи влажном мреном сусретао поднепри немилосној светлостинехотице смотрихне само родна кућанего ми се и матисмањкалау поподневљепри тетошно замућеним зракамакришом сезгледахпа ни сампоодавно већвише не растему предвечерјепод прегласним поздравима...

Дули КозићуБез вида, вечерас, гледам из болницеТвоје руке, брате, додирују стог...Ти не чупаш сламу – ломиш леденицеИспод звечиш кључем, отуд прхне стоКрила према нама, врапци перца смрсеУ вечерњу румен, пршти смијех и појЗачуђене жене с прозора се крсте...Тек студ под ноктима, опомиње на болМрву овог бола што из плућа...

Кад звијезде зазвонелећи ћу сâму своју јекуСвици ће запјеватиу трњу иза менепроцваст ћенеке драге зјенеПламен ће букнутиу њеној пећиловац ће негдјезагубити путеКад звијезде зазвонелећи ћу сâму своју ј...