Свако смрт док своју чека,

Обавља и посла нека:

Неко ради у дућану,

Неко пљачка пак у стану,

Неко воли алкохол,

Неко пак да чини бол.

Некоме је посао

Људима да прави зло.

Неко пак моралу учи –

(Тиме кога стигне мучи).

Један води предузеће,

Други паре прима веће.

Да не помињем и оне

Који голубове гоне.

Ова воли плес и славља,

Она руж на усне ставља.

Неко пак за новац худ

Учи себе шта је блуд.

Уред, бројеви, рачуни –

Ту су људи посла пуни…

Досадно је чекат крај,

Нечим време заварај!

29. април 1953.

•Превео с руског Душко Паунковић