IОблачје над луном распаљеном иде,Ко дим брзи што га над пожаром виде,И од црних шума видокруг се прави.Ишли смо шутећи по рошљивој трави,Кроз густи вријесак, кроз шипраг не мали,Кад под борјем, оном у Ландама налик,Великих ноктију траг смо угледалиВукова скитача које смо хајкали.Слушали смо, дах нам суздржан, а спореНаше...

На рукама те свиту носисмо три дана,срчани ти поглед бол и туга смлави,и свака ми капља из твојих ранакапаше у срце као жар крвави.Другови бијаху уморни и гладни,прегорелих грла, свијених рамена,тупим болом роне по очима хладним,жалећ што у њима већ нема пламена.Али ја сам знао букнуће свим жароми борци под њима множиће...