Једном ће мој живот доиста умрети за мене,једном.Једино трава зна укус земље.Једино крв моја чезне за мојим срцем,кад га напушта.Ваздух је висок, ти си висока,висока је туга моја.Долази време да умиру коњи.Долази време да остаре машине.Долази време када пада хладна кишаи све жене имају твоју главуи носе твоје хаљине.Долази...
18 новембар 2024
08 новембар 2024
А ти коју оставих, не би ме видела,не овде, где ето размишљам о тебии јад носим што је голем као шума...Ни ти уосталом не би разумела,јер ја сам далеко, и ти си далекоНе жалим за устима ти белим, рујнимАли онда, зашто ја још увек патим?Знаш ли то пријатељице, дођи па ми кажи.Кажи зашто, кад ја патим као да суБолесна и...
14 октобар 2024
Има дана кад далеки видициу нама рађају зебњу:плаши нас слутњада на корак од нашег скученог кругасвагдашњих биједа и трицапочима проријетко свемирско сивило– пустош без крајаи без живота.Румен зоре ил сутона у себи носи болну пјегу смрти:рањава нас жалбом коначних растанака,тугом коначних потонућа. И ми се погнуте...
03 октобар 2024
Свако смрт док своју чека,Обавља и посла нека:Неко ради у дућану,Неко пљачка пак у стану,Неко воли алкохол,Неко пак да чини бол.Некоме је посаоЉудима да прави зло.Неко пак моралу учи –(Тиме кога стигне мучи).Један води предузеће,Други паре прима веће.Да не помињем и онеКоји голубове гоне.Ова воли плес и славља,Она руж...
01 октобар 2024
Између мене и плавог очајања њених очијуЗима се разапела као једро љубавиКоја захвата само ветар луд од пољубацаКоји ме је неосетно довео до обала земљегде се никад не сањаАли изненада зима се сасушила у дну мога грлаКао слава злата у последњој стиснутој шациКао лист свео у пролеће.Пролеће, благо пролеће, пролеће Вештачких...
30 септембар 2024
О једној растуженој сенциО једном преклањском ликуШто заборавља мој санО једном другом дануНезваном у мој крајГовори киша на окнуИ влажна сенка зебњеПада полако на зидДок лептир облеће лампуОн је мој ноћни страхДетињском руком чуванДетињском руком храњенЗаједно са птицом у вртуЗаједно са псом на ла...
21 септембар 2024
Имао сам жену дуге тамне косеједном у пијанству у љето у сламиа сада је волим њене ноге босетужне њене очи зрелу пут што мамитек сада је волим а било је росепред јутро и било смијеха је и самибили смо и голи и врели и глосеписали смо њежне по тијелу по тамигатали смо дуго тражећи у ватрилог за наша тијела пуна густе крвипа...
04 септембар 2024
И оде човјек, спокојно, мирно оде,и раскине све нити родног краја!и не зна тугу друмова који водеиз сиромашних, уклетих завичаја! Некад вас и ја проклињах, брда сива,и питах себе: друм уз стране бијели:истргнут конац моје чежње није лишто се у модру даљину ушива. И жељу њивљах у дуге ноћне сатеда родног кута...
19 август 2024
Збогом, Машто моја!Збогом мили друже, љубави!Ја одлазим, не знам куда,нити каквој коби, ни да ли ћу те опет видети.Збогом дакле, Машто моја.На крају - дај да се осврнем на трен;Све спорије, све слабије откуцава сат у мени,одлазак, сумрак, и ускоро срце стаје.Дуго смо заједно живели, радовали се, миловали;Дивно! Сада се...
31 јул 2024
Празни су путеви,Празни су путеви ове земљеИ цветовиПовили су тешке главице.Заман их повијају.Празни су путеви ове земљеПутеви којима је ЈонЈеданпут пролазила, а сада не пролазиВећ личи на неког ко је управо отишаоПревео са енглеског Милован Данојлић(Бубе у глави, Антологија песама полуделих песни...
14 јун 2024
IОблачје над луном распаљеном иде,Ко дим брзи што га над пожаром виде,И од црних шума видокруг се прави.Ишли смо шутећи по рошљивој трави,Кроз густи вријесак, кроз шипраг не мали,Кад под борјем, оном у Ландама налик,Великих ноктију траг смо угледалиВукова скитача које смо хајкали.Слушали смо, дах нам суздржан, а спореНаше...
02 јун 2024
02
јун
На рукама те свиту носисмо три дана,срчани ти поглед бол и туга смлави,и свака ми капља из твојих ранакапаше у срце као жар крвави.Другови бијаху уморни и гладни,прегорелих грла, свијених рамена,тупим болом роне по очима хладним,жалећ што у њима већ нема пламена.Али ја сам знао букнуће свим жароми борци под њима множиће...
26 април 2024
Како големи су преголеми разлози даљинагледано с наше обале О друмови о покретна огњиштау нама бораве дабозипешачењем изнакажениод бескућништва луди О прогнани из славне случајности дисањадогодисмо се у паклу речина плочама осмишљенимкоњицама годинапрегаженим И како овде на странионостранскојда славимобоговенаше Говорасмо...
06 април 2024
Дували су ветрови кроз земљу и кроз кртичњаке, дубље од сваке сонде; под ногама су почели да расту слојеви звука и музици су пуцала језгра. На тамноплавом небу видео сам обрис свог тела с мачјом главом како лети у луку,док је моја стварна глава још била ту испод пазуха. Онда...
26 март 2024
Лежи прозирно море мјесечине, Сјајни се вали гањају и плове. Мир је и покој... Снови се обнове, Нејасни бол ми за час одумине.Ја тада чујем гдје ме Тајна зове. За загонетком вјечном дух се вине И блуди, лебди, диже се и плине —А земља пада у све дубље снове.Из сребрнасте, прозирне даљине Ноћ,...