Стрепим шта ћуИ како ћуКад једног дана моја вољена(Љубоморно небо узме је к себи)Пређе у царство светих сјена.Тужиће за њомЗемља којом сад газимоНе обазирућ се на племенске међе,Али ће јој се обрадоват њенаНасмијана васељена.То ме помало већ тјеши.Мада бих ту утјеху волиоДа додирујем руком,Милујем као Адам своје реброПрије...

Знам тополе крај реке и прегршт сивих млиница,и оно гробље на брегу, скривено смоквом и наром,знам љубичасто небо, препуно малих птица,знам једно јужно веченад Мостаром.Па често кад се осамим и руке кад се скамене,са мном кораке удвоји сета доста стара,ја слутим, то је она потајно дошла по менезбог једне давне нежности,због...