Мој дом је тамо међу шумним влатима прерије,

Међу сивим вечерима у долини.

Међу црвеним јутрима на планини.

Иза мене су градови, улице, реке

И бродски борови.

Ево, спавам за писаћом машином

И храпаво се смејем, 

Као што се смеје мој град, мој Чикаго.

Дајте ми десет хиљада листова папира!

У џеповима свог капута 

Носим хиљаде људских судбина,

У својој власти имам зоре љубави, ноћи мржње.

Моје кише и моји ветрови 

Довољни су за стотине јесени, сто извора;

Сачувао сам још два плава океана

И шаку малих јутарње звезде...

Ево, седим за писаћом машином

И храпаво се смејем,

Као што се смеје мој град, мој Чикаго.