Ох! тај мој млад живот би трајан сан!Мој дух се будио није, тек зрак јасанВечности најављиваше јутра друга.Да! тај сан дуги би безнадежна туга,која беше боља него стварност хладнабудног живота, том чије срце са днаби и још јесте, на земљи све што мења,смршеност дубоке страсти, од рођења.Ал' да л' могао је – како би сан...

IНеће ти исковати вишениједан ковач чак ни од златаовако широк и јаковај непочин – дланса класјем коме је име чежња,са зумбулом који сунцу поставља замке,неће ти исткатини од неспокоја нико,ни од бола, јер бол је мој бол – понајбол на овом свету,јер сваки зглоб у њему има своју тајну – па ми у једном кожу...

Кад бих имао једну малу, малену кућицу.Кад бих у ној имао један мали тепихИ кад би све то било моје.Стол, мастило, полицаИ на прозорима моје завјесе.И на полици кад бих имао своје књиге.Кад бих имао једну малу, малену кућуИ у њој жену која би ме без пара вољела…И кад би та жена била моја.Ма гдје и у ма ком мјесту било,Кад...

По недељном ручку, док пропадамо у сан,власишта мокрих од варења и од жеге,отац би ушао у виноград и ту себавио до мрака, окружен чокотима;редио би лишће, разгледао гроздове,пуцад крупнију од бибера,и мислио о новом вину.Данас претачем вино из његове мисли;дижем га, жуто, светлуцаво, према окну:да кроза њ промакне прашњаво...