(Читајући Апокалипсу)Куцамо на твоја затворена вратаодавна, од почетка свега, ох чудо врх свих чудеса!Кроз бескрај наша одјекује лупа,кроз бескрај девет небеса,а врата не отвара нико!Куцамо на твоја вратаа наше заслепљују очиседам печата страшних, седам звезда од злата!Из колена чијег лав ће изићи силнида скине печата...

Без тебе, љубави, данас сам плитак,Празан као чист лист папира.Нема дубине из које је врило,У коју бих опет, бачен овамоКо летак Божји, исписан свитак,Смио да се гњурам – у твоје крило.Ни добро ни зло мене не дира.Ишчупан је коријен мирисног биља,Стабла што ми је расло из срца.Посљедњи пријатељ шаље ми знакеДа ме се најзад...

годинама се не виђамои ако те радујенисам срећанрађам се из ничега и враћамиз времена жестоко живљеногиз далеканосим твој смијех под пазухомако си живамислим да знаш све овобез потребе за изражавањемја се том потребом браним и хранимја вриштим ћутњом о тебити то чујешу коракуу сумракуу облакуу бистрој води коју пијешчујеш...

Припази на речи,чак и на оне чудесне.Јер око њих се највише трудимо,понекад се роје као инсекти,а не остављају убод већ пољубац.Могу бити добре колико и прсти.Могу бити поуздане колико и каменна који натакнеш задњицу.Али могу бити и беле раде и модрице.Па ипак заљубљена сам у речи.Оне су голубице што падају са висина.Шест...

Иде младић преко трга, псује БогаКуне мушки, куне матер што га родиИде младић, испод њега једна ногаМјесто друге штула кефће, штула ходиПрати сјенку испред себе, сурог створаИзувеног, накривњеног пратиоцаКо би праћан сада прати. Тако мора...Ваљда, одглумити ролу даваоцаСмјерног треба знати, скрити иронијуШто вреба у засједи...

На гори Сион пастир-Арапин тражио је јарића.На сусједној гори тражио сам синчића.Одзиви арапског пастира над долиномсретали су се са зовом јеврејског оца, рађајућидвојезични ехо.Ја и пастир бојали смо да ће дечкић и јарићпасти у вртлог о којему се пјевау страшној пјесмици од једном јарићу.Тражења бјегунаца срећно се окончаше.Нашли...