Уморан већ и мало горакод свега што се збило и што није,он иде тихо, корак по корак,улицом – ко рубом провалије.Мало шта види и мало шта чујесем грозну јеку свога штапа,како му корак заглушује– како га с тишином неком стапа.Кад сједне на клупу да заварату збиљу коју штап одзвања,људи помисле – он одмара,људи помисле –...

Косово је немирна границаусред срца, насред ораница.Питање се поставља ко ново:да ли знамо чије је Косово?Испод земље и кости нас зову:коме ћете царству на Косову?Скупи децу у кућу с вечери,тули светлост и закључај двери.Крстове и белеге у таминека бране мртваци и сами.Да л’ бежати, бар голим животом?Косово нас прогања...

Сваког јутра драга ме љуби кад на посао крене,успут се смијеши и онима што никог не воле.А ја? Молим се да злодуси јој срце не осјене;за њу се и руже, птице, напуштена дјеца моле.Живимо у земљи старих проповједника убиства,с новим збиркама лешева и полуживих тијела.Бог је убијен, полунијем, љубав светачки чиста.Све што...

Да сам знао, да срећа одлетиКо прах златан с лептирових крила,И да радост – та неверна друга –Намах прође, ко да није била,Ја у добру, не бих хладан бив'о,већ бих цвеће, певајући, брао,И пун миља, живот бих ужив'о,Да сам знао!...Да сам знао, да ћеш, тако брзо,Испит чашу судбине ти клете:Да ћеш младост сахранити златнуНа...