Помози да само сенки не будена путу и у мени.Да чист бол осетим, потпуни кал,јасно понижење, пречишћени очај,неизвесности да не будени сумрака са обећањем данаи могућностима ноћи.И када будем вадио зрноиз топлог још и ружног тела,скини ме са клатна.Ућуткај глас увек истии неопходани иза њега ништа нека не стоји.Избриши...

Од када си умрластално те виђам у граду.Дјевојко, устани!Дјевојко, устани!На сваком ме углу чекаши говориш земним гласом.Урлам по периферијама,лоше, ја лоше спавам.Под чаршафима се штипам,и видим да сам још месо,и читам књиге мртвих.Лазаре, изађи!Лазаре, изађи!Тумарам овим градом,и увијек кад те сретнем,ти сјенке носиш...