Умрећу од рака на кичмиЈедне лепе вечериСветле, топле, мирисне, чулнеУмрећу од труљењаНеких мало познатих ћелијаИзашав из џиновске рупеЈедан џиновски пацов ишчупаће ми ногуУмрећу од сто посекотинаНа мене ће пасти небоЛомећи се као тешко стаклоУмрећу од праска гласаКоји ће ми пробити ушиУмрећу од подмуклих ранаЗадобијених...

Жену дирљиво обигравам,невино пролазнике оком китим –а свака џеп свој придржава.Смијеш но!Шта ћеш просјаку здипите?Пролазе године низом сивим –најзад стигнеш до свог гроба –а ја далеко боље живимнего икакав Пјерпонт Морган¹Кроз толико и толикоморам да сиђем:Или ће глад,или пиштољ.Мене ће риђегизучити профе до задњег јот,заштои...

Лежим на одру, тих, упрошћендо баналности, до горког стида.Улазе некакве црне гошће,понека приђе и зарида.Около сједе. Тихо и тужно.Старци пуше, причају, кашљуи опраштају ми великодушносве што се збило уз веселу чашу.Врлине везу уз израз озбиљанпричају шале са смијешком.(Испада, ето, да сам био диван,смрти, моја једина...

Драге моје људинеКоме да се обратим у дну себе рањенадржим усне скупљенеимам очи великепопут пуна месеца Добре моје људинеКоме да се откријем нешто има у мениглаву моју отимаја га зовем напољепретим њему очима Лепе моје људинеКоме да се пожалим Нешто ћути у мениједе моје нутр...