Сутра ће сунце ово посустало нестати.Бићу ја тада по повраткуод свега што иначе јесам            оној себи на коју сам успутможда или свакако заборавилаа вера, тек тако, ипак не постоји.Ниједна пустиња није занавекниједна самоћа без разлоганиједно место погодан заклон није.Само цветнице су...

Ја сам рођак смрти.Волим љубави које гинуИ да пољубим сваког ко одлазиУ даљину.Волим болесне руже,Жене кад од чежње вену,Волим суморну, тмурнуМаглу јесењу.Волим куцање тужних сатова,Њихов самртни, претећи крик:Велике Смрти, свете СмртиНестални лик.Волим оне који путују,Који плачу и буде се без воље,У хладној зори, под...

Ти си за мене јутро препуно белине данаи вече тмурно од слутње будуће ноћи.Ти си све, и ништа на овом цвету рана,све што је прошло касом и што ће галопом доћи.Ти си муња што сине и небо што кишом јеца,уморна звезда снова и уздах болних груди.Ти си нога нечија, ма чија, што од пропасти клеца,Све што је тако добро и што...