Нека и овај дан прође као ноћ, некпође, нек глође као још једна ноћу којој ми је свануло, у којој самодахнуо душом, или дангубом, губом,ја сам платио своје.Нека се опет град испуни буком, рукомстоструком да га цедим, нека се испунихуком као сунђер течношћу што га једе,нека се испуни као крпа пачавра, нека сенапуни као...

Кад смо у ту равну враћали се земљу,далеку од звезда и небеског млека,певали смо тада неку песму мемљу,лечећи се житом украј громих река. Наше жене чарне у врбама влажнимчекаху нас дуго и већ врло слепе,у вечерње неко, кад поче да дажди,заспаше у мутним потоцима лепе. Ни усне им модре не стигосмо таћи,нити косе...

Ишли смо пругом, пустом,једне вечери свежекада облаци беже          пред олују.Наше речи у ветру густомједва су могле да се чују.Рекла је: Реци ми стиховеко што ми срце куца сада.Нешто што не бих мењала ни за које дане и сновенизашта на свету         ...

Мислих: дружицо моја, мила,покушајмо и сад опстатикад зверска ратна игра дивља.Кад се све губи и нестајезадржи ме за прошлост или сведокакао чудо или кајање.У време бекства, пропада,мислих: задржи ме дружицо милакао Прошлост што обећава.Избоден сам, ал’ задржи ме,мене крвавог, укоченог,макар као јучерашње биће.Грлиш ме...

Мој отац, кад трамвај вози,стоји на десној нози,а другом ногом звонида се са клизаве шиненесташно дете скине;он грчи ногу и звонида псето не погине;он звони, звони и звонида се са дуге пругеуморни радник склони.Ујутру, кад пођем у школу,ја први угледам тролу,ја први угледам где стењетрамвај који се пење;и кликнем: „Ено...