Видех ли у насиљу прерушену срећу Ил три пута дат себи три пута рекох неО смилујте се узмите натраг Слободу коју сте ми даровали Књига која се чита при светлости муње Затим злочин у славу сунчевог изласка Све је то громом запамћено И светлошћу која ме смрзава Па хоће ли ми онда бити...

На светле стазе парка где јеКолико јуче, и колико чило,На једној нози кроз алејеПонеко дете прескочило,Облаци падају све ниже,Са неба лије тама,Земљи вуче све ближе, све ближеСамртничка чама.Не, да је више било небоБило би ми лакше,Мање бих се бавио хлебомМање мислио на седине старачке.Са руског превео Дејан Михаило...

Иван Фјодорович ЖдановНаоружан четворопрегом сезона,  што сјаје као спратови ковчега,   упливава година уз шум комете,    што утискује тигровске стопе.И ступамо на позорницу свакодневља: доњи спрат намењујемо снегу,  други засејавамо, трећи изданке пушта,    а на последњем...

Узми на радост из мојих длановаМало сунца и мало слатког меда,Ко што нам налажу пчеле Персефоне.Не одвезује се чамац непривезан,Не чује се у крзно обувена сен,Не побеђује се страх мучног живота.Остали су нам још само пољупци,Мекано чупави, ко пчеле маленеШто умиру, кад излете из кошнице.Они шуште у прозрачној дивљој ноћи,Рођени...

Одазивам се, ал' нико ме не чујеУморна душа уморно тело,У центру Земље ил' у кљуну совеМоје запаљено срце би изгорело.Усамљен заударам на олујуНастањену у мојој болесној главиПоред мене живог – човека снујуДок ослушкујем и прошлост ме дави.Коме да кажем кад нико ме не слушаУ дивном тренутку најлепшег сванућа,Да је и сада...