Тамо где зима и лето, пролеће и јесен влада,Где човек живи у борби са људима и самим собом,Где безазлена невиност вечито пати и страда,Ветар потреса оголеле гране над твојим гробом.Тамо где ти је колевку мати дала на свом недру,Где се осмех и суза укрстили над твојом главом,Где ти је лепота смело красила девичност ведру,Лежиш...
20 децембар 2021
12 децембар 2021
Сандук је довршен,мајстори одоше по новине и пиво,док се огледамна његовом тамном глатком дрвету,ја сам у исто време и напољу и унутра,не поседујем ништа,ни крпицу од оног што је био предметпесничке расправе.Мајстори одоше по новине и пи...
03 децембар 2021
Јеси ли се насједила на гаришту куће своје,ох, та кућа б’једна! –тражећ оком и руком кол’јевчицу малог Јове,иконицу светог Ђорђа и ђерђефић твоје Руже?Све је сада дим и пепел, све прогута чађа тавна –ти, сломљена крепка грана, најбједнија међ женама,мајко православна!Јеси ли се находала ногама што једва носеох, те ноге...
26 новембар 2021
Обитавасмо опет покрај затона,и облаци још плове изнад нас,и Везув данашњи ко пре клопара,и слеже се прашина на сокаке,и слушаш звекет сокачких стакала.И нас ће једном затрпати пеп'о.И ето волео бих у тај часда ти у предграђе трамвајем дођем,да уђем у твој дом,и стотине година потомдође ли одред да откопа град,тако бих...
Разболела се љубаву твоме драгану,разболела се часкоми часком издâну.да виде како ми јеу тузи великој,повешћу сјајан погребумрлој јединој.У љубавна ћу писмаобавити је сву,да чува тајна тајнуи клетва заклетву.Положићу јој телона чудна носила,од покиданих жицаи старих гусала.За носили' ће ићиродбина њена сва:Лепота, мати...
18 новембар 2021
Приближи се извору;нека те не брине да ли самотишина до твојих чула допире;још увек је музика. Још једномпокушај да подигнеш руку све до дахапрве звезде,ученице брижљиве,до гласа сваког слога;немаш друго небо,немаш другу земљу.Уснама, очима,прстимапокушај да дотакнешземљу испуњену твојим срцем.Поново.•С португалског превела...
16 новембар 2021
16
нов
Волим те Не само због тога што ти јеси Него и због тога шта сам ја Кад сам с тобом. Волим те Не само због оног Што си учинила од себе, Него и због тога Што чиниш од мене. Волим те Због оног дела мене Који ти износиш на видело. Волим те Јер стављаш руку На моје, бригама претрпано срце, И прелазиш преко Свих лудости...
28 октобар 2021
Оловне и тешке снове снивајуОблаци над тамним горским странама;Монотоне сјене ријеком пливају,Жутом ријеком међу голим гранама.Иза мокрих њива магле скривајуКућице и торањ; сунце у ранамаМре и мотри, како мрке бивајуВрбе, црнећи се црним вранама.Све је мрачно, хладно; у првом сутонуТек се слуте цесте, док не утонуУ даљине...
19 октобар 2021
У тој тами дугој бљешти моја луча,Србијо, из канџи излети још млађа!Слутим зору бријегом кроз крв која кључаза твоју слободу, за све што се рађа.Избјегох, ал' твој сам до дна, задње нити,зар могу не вољет дом тај, своје краје?И овдје, у св'јету, ја ћу с тобом битимеђ нама даљина макар колика је.Јер знам чежње твоје, твој...
07 октобар 2021
Чекати, док поноћни звон тиња,Да се донесе црна шкриња.Не питати због ког је патња,Звонити док не мине пратња.Под балдахином и црним веломНосити распело бело пред опелом.Под тешким сребром погнути плећа,Давити се у диму свећа.С тамним сенама у бој статиИ тихе псалме запевати.Слушати оргуље печалнеИ звона посмртних јечање.Крочити...
29 септембар 2021
Умрећу од рака на кичмиЈедне лепе вечериСветле, топле, мирисне, чулнеУмрећу од труљењаНеких мало познатих ћелијаИзашав из џиновске рупеЈедан џиновски пацов ишчупаће ми ногуУмрећу од сто посекотинаНа мене ће пасти небоЛомећи се као тешко стаклоУмрећу од праска гласаКоји ће ми пробити ушиУмрећу од подмуклих ранаЗадобијених...
18 септембар 2021
Жену дирљиво обигравам,невино пролазнике оком китим –а свака џеп свој придржава.Смијеш но!Шта ћеш просјаку здипите?Пролазе године низом сивим –најзад стигнеш до свог гроба –а ја далеко боље живимнего икакав Пјерпонт Морган¹Кроз толико и толикоморам да сиђем:Или ће глад,или пиштољ.Мене ће риђегизучити профе до задњег јот,заштои...
10 септембар 2021
Лежим на одру, тих, упрошћендо баналности, до горког стида.Улазе некакве црне гошће,понека приђе и зарида.Около сједе. Тихо и тужно.Старци пуше, причају, кашљуи опраштају ми великодушносве што се збило уз веселу чашу.Врлине везу уз израз озбиљанпричају шале са смијешком.(Испада, ето, да сам био диван,смрти, моја једина...
06 септембар 2021
Драге моје људинеКоме да се обратим у дну себе рањенадржим усне скупљенеимам очи великепопут пуна месеца Добре моје људинеКоме да се откријем нешто има у мениглаву моју отимаја га зовем напољепретим њему очима Лепе моје људинеКоме да се пожалим Нешто ћути у мениједе моје нутр...
18 јул 2021
Јер си љубав покривам те жедно својим трајањем,Као виноград пијан од земље. Јер си љубавОтварам те прстима од жеђи жутим као очиСпаљених пашњака, као плод те отварамИ налазим те, опоро зрно присутности,И налазим црва што мучно прогриза путКроз нестајање, и у њему проналазим себе.Твоје име пада као камен у језеро слуха,Камен...
11 јун 2021
Мртви су прозори оне кућес језером што чини давну даљину,заћутала су врата и сад јединосуви ветар лета унутра ноћива.И тајно уводи једну белу руку,ту руку која се не отима,и шта ли ради са њом онамо,шта у то доба несвесног мрака? Како се понаша њена нежносту дну празних соба, с паучином само,зар није нашла начин...
31 мај 2021
Сутра ће сунце ово посустало нестати.Бићу ја тада по повраткуод свега што иначе јесам оној себи на коју сам успутможда или свакако заборавилаа вера, тек тако, ипак не постоји.Ниједна пустиња није занавекниједна самоћа без разлоганиједно место погодан заклон није.Само цветнице су...
20 мај 2021
Ја сам рођак смрти.Волим љубави које гинуИ да пољубим сваког ко одлазиУ даљину.Волим болесне руже,Жене кад од чежње вену,Волим суморну, тмурнуМаглу јесењу.Волим куцање тужних сатова,Њихов самртни, претећи крик:Велике Смрти, свете СмртиНестални лик.Волим оне који путују,Који плачу и буде се без воље,У хладној зори, под...
12 мај 2021
Ти си за мене јутро препуно белине данаи вече тмурно од слутње будуће ноћи.Ти си све, и ништа на овом цвету рана,све што је прошло касом и што ће галопом доћи.Ти си муња што сине и небо што кишом јеца,уморна звезда снова и уздах болних груди.Ти си нога нечија, ма чија, што од пропасти клеца,Све што је тако добро и што...
13 април 2021
То је одлика нашега века:на сваку осеку дође плима,на сваког паметног будала нека,сви су једнаки, праведност свима.Ал’ начело такво будале не воле:Уочљиве су врло лако.Викати будалама: „Будале! Будале!“Па њих то увреди баш јако!Да будале не би срамотили,да свако буде обележен, свако,свакога су паметног жигосалиса по једном...
Живео је каткад безбрижан кô чворак,час љубавник чили и нежности владар,час мрачан и сањар кô тужни Клитандар,кад крај својих врата чу нечији корак.Би Смрт! Замоли је да му, као на дар,дозволи да сврши задњи сонет горак;а онда спокојно, још за то тек кадар,у црни се ковчег спусти јадни створак.Прича каже да је леност...
29 март 2021
Нека и овај дан прође као ноћ, некпође, нек глође као још једна ноћу којој ми је свануло, у којој самодахнуо душом, или дангубом, губом,ја сам платио своје.Нека се опет град испуни буком, рукомстоструком да га цедим, нека се испунихуком као сунђер течношћу што га једе,нека се испуни као крпа пачавра, нека сенапуни као...
Кад смо у ту равну враћали се земљу,далеку од звезда и небеског млека,певали смо тада неку песму мемљу,лечећи се житом украј громих река. Наше жене чарне у врбама влажнимчекаху нас дуго и већ врло слепе,у вечерње неко, кад поче да дажди,заспаше у мутним потоцима лепе. Ни усне им модре не стигосмо таћи,нити косе...
15 март 2021
15
мар
Ишли смо пругом, пустом,једне вечери свежекада облаци беже пред олују.Наше речи у ветру густомједва су могле да се чују.Рекла је: Реци ми стиховеко што ми срце куца сада.Нешто што не бих мењала ни за које дане и сновенизашта на свету ...
09 март 2021
Мислих: дружицо моја, мила,покушајмо и сад опстатикад зверска ратна игра дивља.Кад се све губи и нестајезадржи ме за прошлост или сведокакао чудо или кајање.У време бекства, пропада,мислих: задржи ме дружицо милакао Прошлост што обећава.Избоден сам, ал’ задржи ме,мене крвавог, укоченог,макар као јучерашње биће.Грлиш ме...
03 март 2021
Мој отац, кад трамвај вози,стоји на десној нози,а другом ногом звонида се са клизаве шиненесташно дете скине;он грчи ногу и звонида псето не погине;он звони, звони и звонида се са дуге пругеуморни радник склони.Ујутру, кад пођем у школу,ја први угледам тролу,ја први угледам где стењетрамвај који се пење;и кликнем: „Ено...
13 фебруар 2021
1 Прозрем вас: јадна јаснота, умље, јадна реч, мрачни пут грете. Замукни муком скота; достојан споља лик и ум, унутра звер и беспомоћно дете. 2 Мркло кад језгро живота, замрачи њим и празни умља вид. Из таме себе тамом потеци ван; ругобом...
01 фебруар 2021
Шта треба?Треба написати молбу,Молби додати биографију. Без обзира на дужину живота,Биографија треба да буде кратка. Обавезује сажетост и селекција чињеница.Заменити пределе адресамаА колебљива сећања трајним датумима. Од свих љубави довољна је брачнаА од деце само рођена. Важније је ко тебе зна него...
29 јануар 2021
Видех ли у насиљу прерушену срећу Ил три пута дат себи три пута рекох неО смилујте се узмите натраг Слободу коју сте ми даровали Књига која се чита при светлости муње Затим злочин у славу сунчевог изласка Све је то громом запамћено И светлошћу која ме смрзава Па хоће ли ми онда бити...
26 јануар 2021
На светле стазе парка где јеКолико јуче, и колико чило,На једној нози кроз алејеПонеко дете прескочило,Облаци падају све ниже,Са неба лије тама,Земљи вуче све ближе, све ближеСамртничка чама.Не, да је више било небоБило би ми лакше,Мање бих се бавио хлебомМање мислио на седине старачке.Са руског превео Дејан Михаило...
20 јануар 2021
Иван Фјодорович ЖдановНаоружан четворопрегом сезона, што сјаје као спратови ковчега, упливава година уз шум комете, што утискује тигровске стопе.И ступамо на позорницу свакодневља: доњи спрат намењујемо снегу, други засејавамо, трећи изданке пушта, а на последњем...
18 јануар 2021
Узми на радост из мојих длановаМало сунца и мало слатког меда,Ко што нам налажу пчеле Персефоне.Не одвезује се чамац непривезан,Не чује се у крзно обувена сен,Не побеђује се страх мучног живота.Остали су нам још само пољупци,Мекано чупави, ко пчеле маленеШто умиру, кад излете из кошнице.Они шуште у прозрачној дивљој ноћи,Рођени...
10 јануар 2021
Одазивам се, ал' нико ме не чујеУморна душа уморно тело,У центру Земље ил' у кљуну совеМоје запаљено срце би изгорело.Усамљен заударам на олујуНастањену у мојој болесној главиПоред мене живог – човека снујуДок ослушкујем и прошлост ме дави.Коме да кажем кад нико ме не слушаУ дивном тренутку најлепшег сванућа,Да је и сада...