Хвалите ме после смрти.Бићу тада варницаогња пакленог, или такво(ништавно и неухватљиво)штогод.Хвалите ме после смрти.Знам, ви то можете.Ви сте увежбани и спремни.Ви певате у црним хорови...

Огребан као дрвокоје је столар одложио у страну,идем крај реке и седам муња бљештавихдозивам на себе.Испод мостова прелећу зимске птицевода је празна.Високо, изнад глава, шкриписламени млин за снег.•Превела с чешког Бисерка Рај...

Ми свак' по своме служимо домовини.И тај наш дуг понекад изгледаКао жеђ у поларној мрзлини,Као сувило устију сред леда.С младалачким жаром, као ножем,Почех да мерим живот и људе:Претеже онај са тврдим челиком – Потегни нож! Докажи! Па шта буде!Никакве пороке, вође који суде,Ни следбенике бога ватре, не,Ја тражим...

Једна ме само тишти мисао:На душеку не скончати!Истиха свенути као цветПотајно коме црв подгриза срж;Истрошити се мирно као лучШто тиња ту у пустој одајиТек мени не, не такву смрт!Нек будем муњом шинут, спржен бор,Из корена ког чупа буре бес;Ил' стена коју с врха планинеУ провалију руши урнебес.Кад целом ропском свету...

Љубав је ватра што без трага гори,Рана што пече, ал’ се не осећа;Стање је среће та стална несрећа,Бољка без имало бола што мори.Не волети више нег да се воли;Усамљеност што у друштву је већа;Са задовољством жудња је пламтећа;А губитак само јачом је твори;За сужањством вољним интерес буди;Пред побеђеним да победник клечи;Да...

Чак и ако не можеш од свог живота да учиниш оно што желиш,бар покушај да постигнешоно што можеш: немој га срозаватипречестим дружењем са светом,силним кретањем и разговором.Немој га срозавати грабећи га,развлачећи га често и излажећисвакодневној лудостивеза и сусретасве док не постане као неки туђи претоварени живот.•...

Ноћне воде очишћења већ ме ослобађајумногих боја и многих обличја.У врту птице и звезде већ славе жељениповратак древних начела сна и таме.Већ је запечатила тама огледалашто понављају привид ствари.Гете је лепо рекао: Блиско се удаљава.Те три речи сажимају сутон.У врту руже престају бити руже– желе да буду Ружа.♦ Превод...

У судбини има нешто од станице,Из оних времена, из оних времена – Од југовине и лапавице,Од вреве лица и имена.Све је то она сен самоЈедне зачаране шумске јеле,И чини се, вратиће се тамо,У бивше сановите пределе.Са руског превео Дејан Михаило...