Просто – болестан сам. А мишљахДа нема шта да се лечи,Да могу да подносим умор Остарелих речи.Отпузаћу у свој брлог.Ујутру,Постојаћу још мало На ветру.Удахнућу пуним плућима, слободно,На ветрометини,Просто, тамо и – умрећу,На тој самотињи.Са руског превео Дејан Михаило...

Ти цвијете мој тајанствени, ти ружо чудесна,тражио сам те јаи кад сам прошао крај тебе и погледао на те,душа ми задрхта сва.Срце је моје наслутилотајанствености моћ,срце је моје оћутилокако се ведри ноћ.У мојој је души сијевнулосвјетло голема блага.Све моје биће је чезнулоза тобом, за тобом, драга,ти цвијете мој тајанствени,...

Ноћ те уништава да бих те тражиокао лудак, у тами, у сну, у смрти.Моје срце изгара као осамљена птица.Твоја ме одсутност руши, живот се затворио.Каква самоћа и мрак, какав сув месец на небу,какви далеки путници по непознатим телесимапитају за твоју крв, за пољупце, за куцање твог срца,за твоју неочекивану одсутност у...

Ти која пјеваш све моје смрти.Ти која пјеваш оно што не вјерујешу сну времена,опиши ми кућу празнине,говори ми о оним ријечима одјевеним лијесовима.које настањују моју невиност.Са свим мојим смртимаја се предајем својој смрти,с оно мало особа из дјетињства,с опијеним жељамакоје не лутају под сунцем,и не постоји ријеч...

Ни на какве хероје немислим, већ пре наОне јаче и боље од мене,Који не чекају ни зрака ни тренаДуж путева у дане маглене.Који су навикли, као ја, на прасак,Сваким нервом и мишићем својим,Који нису фитиљ за динамит,Но ватра што уз фитиљ пузи, дим.Сред дрвећа, звери и људи.На земљи, на путу према небуНе треба нико да ме...

Они што робују дањуНи ноћу не налазе сна.Не сећа се човекОнога што би хтео,Него кроз језу ћелијаИ ноћ,Тамне маказе шкрипеИ сабласна одела кроје.Од мог живота ништа није моје.Немир у коме дрхтимЈедино је што оста – неки сати туку! –А све остало постаТек мала, стара причаО јагњету и вуку.Само кад зора свиће – ко зна процесе...