(поема) Сине, остављам ти љепоту патње између мора мисли и океана жеља, мјесташце у међуредовима трава гдје је моја крв отекла зеленим јазом да на њему саградиш  малу цркву у којој ћеш исповиједати уморна крила, кључ за људска срца: Срећном и глупаку не даривај вријеме. не знају они за другу страну...

С данима није било лако. Било је црних суза много и било срцу наопако, а што си хтео, ниси мого. Еј, како бити и не бити кад за све што си започео твој брат је морао тугу пити, а што си морао ниси хтео. О, крв на лишћу место сока, а место песме и место траве, и место два весела ока –  у ланцима...