Али не, то још увек није време. То је једно место које препознајем у простору. Мртве су горе одакле та реч дође. Сфинго с птицом лажљивом уместо лица које свлада тајна иза слепе маске. Рођење је једина нада. Видим смеле мостове преко којих нема ко да прође. Спавај ти и твоја судбина претворена у брдо, крута где провејава...

Ништа не тајих ја пред тобом, Кунем се истином и богом! У свему искрена сам била, Ал нас зла судба уништила. Све сто учини љубав права, Она је злобно извртала; Што је искреност говорила, Она је у лаж претворила – Све док нас није раздвојила. Мислиш ли да нисам патила  Када сам се с другима дружила? Да самотна...

Моје прво зло је бити написано, твоја трагедија то је бити у стиху. Мој сонет продаје своје беле роде да те купи отворених очију, потом поново настањује једном сликом твоје празно колено, и узима к срцу твоје несмотрености дивље гуске. Дете пророк или лажни творац, ја се покоравам тој старој драми: уместо једне речи...

На мене се навадио ђаво Па од њега Не могу да заспим Охоле мисли У главу ми убацује Ја сам човек Ретке доброте Сам себи говорим Скроман сам Љубазан Одан и побожан Не лажи толико Оте се врагу Из тамног угла собе Новица Тадић – Ту сам, у тами (Архипелаг, Београд, 2011...

Одједном удар, моћних крила шум, над њом, збуњеном, неко за њом жуди – канxе о бедра, а о врату кљун, грудима стишће немоћне јој груди. Плашљивим прстом како отерати с бедара слабих терет што се даје? Како кроз бели вијор да не схвати тело туђега срца откуцаје? У том дрхтају зачет је рат, стење у паду,...

(Зове на освету тражећи синове Срђана, Мрђана и Млађена што погинуше у фашистичкој офанзиви) Сватри сте ми на сиси ћапћала - јој, благодатно сунце кнешпољско! - светројици повијала ножице сам румене у бијеле повоје ланене, светројици сам прала јутрење топле пелене ... Јооој, Срђане, Мрђане, Млађене, јој, три года...

       Јуле, ћерке Пере Сегединца Ох, мајко света, Богородице, штo слуга ти на мене каже лик, у јаду ти се налик осећам, помози ми, да, слаба, научим олакшати бар осталима бол, те сваки јад, ублажен, утишан, да грдној мојој рани буде лек. (Из драме Пера Сегединац...

На ти овај поглед с три батерије сна и узми још кришку анархије жеља намазаних путером и медом. И на ти још кришку љубави и кришку весеља. Чекај. Узми још ту кришку зазубице с пљувачком бумбара, дугим постом гатке, кап будућности с ненашминканим лицем и кришку смрти, њене руке глатке. Још чекај. На ти кришку једне...

Кад лутали смо свијетомко распршено сјеме,говорили смо себи –то је за неко вријеме.И не знајући да смона изгубљеном броду,ми викали смо: „Копно!”док гледали смо воду.Кад љубили смо краткоу тузи кишне ноћи,говорили смо за седа љубав тек ће доћи.Постављали смо ствари,ал’ опет не задуго.За сва смо мјеста рекли –одредит...

Поздрављам тебе и твоју самоћу, Твој шум и златни повратак звијезда! Кô тице кад их гоне из гнијездâ, Ја бјежим теби, јер покоја хоћу. Једва сам чекô на ове тренутке С немиром срца и са болом груди; Ја сам сит вреве и досадних људи И празна доба што нам рађа лýтке. Оживи мене, ноћи богом дана! Ступи,...

Хвала ти, срце моје, што не оклеваш, што се трудиш без ласкања, без награде, већ због урођене вредноће. Имаш седамдесет заслуга у минуту. Сваки твој грч је као отискивање барке на пучину на пут око света. Хвала ти, срце моје, што ме често вадиш из целине чак и у сну посебне. Пазиш да се скроз-наскроз не пресањам, скроз-наскроз, за...