Знаш ли за жубор вода, чежњу јабланова и сан папрати,За немушту љубав звериња у овим зеленим тишинама?Знаш ли за бол полуделих птица и стрепњу дозрелих влати,Што шуморе шапатом слутње у ваздуху и у нама?Знаш ли да сваку тугу скривено носим и до сржи доживим?Бар да сам румен облак што плови и дажди где хоће!Знаш ли да...
30 децембар 2020
Државо моја без цара и господараЛивадо у којој ходају јежеви и змијеЈедна недоречена једна бесплодна птицаГнездо у мојој папрати вијеИ сан се мој стропоштава у водуГде ласте пролећне плету венцеХиљаде риба хоће да одуУ далеке топле зденцеИ да ту под топлим прстима мајаСвицима омамљене зрију влатиМоја земљана кућа моја...
Сву ноћ кроз уста улицеЦурила спаваћа кафаСву ноћ се у постељи немираПод обрвом крваве тамницеНа пантерским рукама бабицеПорађала трула жирафаЈедно је дете у воскуНајнижег варошког рафаГлодало бачену коскуЈедно би дете могло(Када би само смело)Да закоље читаво селоСву ноћ сам под скутом станицеСа плућима од беле хартијеЧекао...
29 децембар 2020
Винут из дима као целац сувиЗвездани поток посукља у ништа.Клупко клизача изврнуто увис,Куца се са звонком ноћи клизалиште.Клизачу, ступај ређе, ређе, ређе,У трку сеци, спутај краке дуге.На окрету се уреже ко сазвежђеУ небо Норвешке шкрипање сличуге.Ваздух ко гвожђе за ноћ је прибијен.О клизачи! Тамо никога не бринеШто...
28 децембар 2020
Позвати, позвати глуво доба ноћи – И оно ће доћи.Своме ближњему позавидети,И он ће умрети.Са руског превео Дејан Михаило...
18 децембар 2020
Неком је зима – арак и пунч плавооки,Неком – миришљаво је са циметом вино,Неком – наредбе слане звијезда прежестокихДано је да пренесе на огњиште димно.Измета да је мало топлог кокошјегаИ само мало тупе топлине овчије:За живот све ћу дат – тако ми треба њега –Могла би шибица сумпорна да ме згрије.Гледај: у мојој руци...
12 децембар 2020
Рачунао сам своје године и открио да ми је остало мање времена за живот од оног који сам проживео досад.Осећам се као дете које је добило кутију слаткиша,прве је појело са задовољством,али кад је видело да их је остало још мало, почело их је јести са посебном пажњом и уживати у сваком залогају.Немам...
11 децембар 2020
1.У том црном хотелу једно дете спава.А напољу: ноћ зимскау којој се врте разрогачене коцкице.2.Елита покојника скаменила сена Катаринином гробљугде дрхће ветар у свом оклопу са Свалбарда.3.Једне ратне зиме док лежах болестаннекаква огромна леденица нарастала је крај прозора.Сусед и харпун, сећање неразјашњиво.4.С ивице...
03 децембар 2020
Ми смо лишће с исте гране,Једном смркне, другом сване.Једном згасне, другом плане,Јер смо лишће с исте гране.Ми смо лишће с исте гране,Једнаке су наше мане,Али су нам руке чисте,Јер смо лишће с исте гране.Свак’ је својим путом иша’,Једном сунце, другом киша.Видјели смо сличне ране,Јер смо лишће с исте гране.Ми смо лишће...
27 новембар 2020
Хвалите ме после смрти.Бићу тада варницаогња пакленог, или такво(ништавно и неухватљиво)штогод.Хвалите ме после смрти.Знам, ви то можете.Ви сте увежбани и спремни.Ви певате у црним хорови...
24 новембар 2020
24
нов
Огребан као дрвокоје је столар одложио у страну,идем крај реке и седам муња бљештавихдозивам на себе.Испод мостова прелећу зимске птицевода је празна.Високо, изнад глава, шкриписламени млин за снег.•Превела с чешког Бисерка Рај...
19 новембар 2020
Ми свак' по своме служимо домовини.И тај наш дуг понекад изгледаКао жеђ у поларној мрзлини,Као сувило устију сред леда.С младалачким жаром, као ножем,Почех да мерим живот и људе:Претеже онај са тврдим челиком – Потегни нож! Докажи! Па шта буде!Никакве пороке, вође који суде,Ни следбенике бога ватре, не,Ја тражим...
18 новембар 2020
Једна ме само тишти мисао:На душеку не скончати!Истиха свенути као цветПотајно коме црв подгриза срж;Истрошити се мирно као лучШто тиња ту у пустој одајиТек мени не, не такву смрт!Нек будем муњом шинут, спржен бор,Из корена ког чупа буре бес;Ил' стена коју с врха планинеУ провалију руши урнебес.Кад целом ропском свету...
Љубав је ватра што без трага гори,Рана што пече, ал’ се не осећа;Стање је среће та стална несрећа,Бољка без имало бола што мори.Не волети више нег да се воли;Усамљеност што у друштву је већа;Са задовољством жудња је пламтећа;А губитак само јачом је твори;За сужањством вољним интерес буди;Пред побеђеним да победник клечи;Да...
17 новембар 2020
Чак и ако не можеш од свог живота да учиниш оно што желиш,бар покушај да постигнешоно што можеш: немој га срозаватипречестим дружењем са светом,силним кретањем и разговором.Немој га срозавати грабећи га,развлачећи га често и излажећисвакодневној лудостивеза и сусретасве док не постане као неки туђи претоварени живот.•...
04 новембар 2020
Ноћне воде очишћења већ ме ослобађајумногих боја и многих обличја.У врту птице и звезде већ славе жељениповратак древних начела сна и таме.Већ је запечатила тама огледалашто понављају привид ствари.Гете је лепо рекао: Блиско се удаљава.Те три речи сажимају сутон.У врту руже престају бити руже– желе да буду Ружа.♦ Превод...
01 новембар 2020
У судбини има нешто од станице,Из оних времена, из оних времена – Од југовине и лапавице,Од вреве лица и имена.Све је то она сен самоЈедне зачаране шумске јеле,И чини се, вратиће се тамо,У бивше сановите пределе.Са руског превео Дејан Михаило...
30 октобар 2020
Просто – болестан сам. А мишљахДа нема шта да се лечи,Да могу да подносим умор Остарелих речи.Отпузаћу у свој брлог.Ујутру,Постојаћу још мало На ветру.Удахнућу пуним плућима, слободно,На ветрометини,Просто, тамо и – умрећу,На тој самотињи.Са руског превео Дејан Михаило...
22 октобар 2020
Ти цвијете мој тајанствени, ти ружо чудесна,тражио сам те јаи кад сам прошао крај тебе и погледао на те,душа ми задрхта сва.Срце је моје наслутилотајанствености моћ,срце је моје оћутилокако се ведри ноћ.У мојој је души сијевнулосвјетло голема блага.Све моје биће је чезнулоза тобом, за тобом, драга,ти цвијете мој тајанствени,...
21 октобар 2020
Ноћ те уништава да бих те тражиокао лудак, у тами, у сну, у смрти.Моје срце изгара као осамљена птица.Твоја ме одсутност руши, живот се затворио.Каква самоћа и мрак, какав сув месец на небу,какви далеки путници по непознатим телесимапитају за твоју крв, за пољупце, за куцање твог срца,за твоју неочекивану одсутност у...
05 октобар 2020
Ти која пјеваш све моје смрти.Ти која пјеваш оно што не вјерујешу сну времена,опиши ми кућу празнине,говори ми о оним ријечима одјевеним лијесовима.које настањују моју невиност.Са свим мојим смртимаја се предајем својој смрти,с оно мало особа из дјетињства,с опијеним жељамакоје не лутају под сунцем,и не постоји ријеч...
04 октобар 2020
Ни на какве хероје немислим, већ пре наОне јаче и боље од мене,Који не чекају ни зрака ни тренаДуж путева у дане маглене.Који су навикли, као ја, на прасак,Сваким нервом и мишићем својим,Који нису фитиљ за динамит,Но ватра што уз фитиљ пузи, дим.Сред дрвећа, звери и људи.На земљи, на путу према небуНе треба нико да ме...
01 октобар 2020
Они што робују дањуНи ноћу не налазе сна.Не сећа се човекОнога што би хтео,Него кроз језу ћелијаИ ноћ,Тамне маказе шкрипеИ сабласна одела кроје.Од мог живота ништа није моје.Немир у коме дрхтимЈедино је што оста – неки сати туку! –А све остало постаТек мала, стара причаО јагњету и вуку.Само кад зора свиће – ко зна процесе...
03 септембар 2020
На три корака од врха небаОд липе у вечном цветуСтаро је сунце засталоПоцрвенело позеленелоОкренуло се око себе трипутИ вратило свом исходу(На наше очи да не умре)Кажу да има сина сунчевићаДок се окат и за нас не родиНаучићемо мрак овај да с...
29 август 2020
Дишеш и играш и сањаш
и шеташ кроз мој сан.
Свако ми јутро поклањаш
у шуми узабран дан.
И као хлеб и воће
ноћ ми на сто донесеш
и свет који тамо хоће
у диму косе укреше...
24 август 2020
Гледати реку од времена и воде и сећати се да је
време друга река, знати да нестајемо као река и
да лица пролазе као воде.
Осећати да је бдење други сан што сања да не сања
и да је смрт које се боји
наша пут она смрт сваке ноћи, која се
зове сан.
Видети у дану или години симбол дана
човекових и његових година, претворити
разарање...
12 август 2020
Старци успоравају бригаде,
ко да вуку неку ужад.
Хеј, другови!
На барикаде! —
барикаде срца и душа.
Онај је комунист чисти
што за собом мостове пали.
Доста корачања, футуристи,
на нову будућност — пали!
Воз се формирао у јединицу,
навио точкове и — пут за уши.
Ако пјесма не плави станицу,
чему се, онда, старо руши?
Ништа...
22 јул 2020
(поема)
Сине, остављам ти љепоту патње
између мора мисли и океана жеља,
мјесташце у међуредовима трава
гдје је моја крв отекла зеленим јазом
да на њему саградиш малу цркву
у којој ћеш исповиједати уморна крила,
кључ за људска срца:
Срећном и глупаку не даривај вријеме.
не знају они за другу страну...
11 јул 2020
С данима није било лако.
Било је црних суза много
и било срцу наопако,
а што си хтео, ниси мого.
Еј, како бити и не бити
кад за све што си започео
твој брат је морао тугу пити,
а што си морао ниси хтео.
О, крв на лишћу место сока,
а место песме и место траве,
и место два весела ока –
у ланцима...
30 јун 2020
Најбожанственија,Некакав је доказ моје искрености према Вама то што пишем овако припремљен жестоким пићем како бих говорио истину; а писмо писано након што је одбило дванаест сати у ноћи јамачно мора обиловати тим племенитим састојком. Тако срце мора бити крцато пламеновима, јер је истодобно загрејано и вином и Вама:...
27 јун 2020
Затвори већ очи гладида нађу дно недогледи.У стопу се сам усадида оживе крстореди.Дједсунцу вјечношћу мједине чешљај иње у бради.Све лађе у санте следии лучи у главње шчади.Па у мрак звјездоједиса ћуком уз хук му сједи –мук мјери у миријади,све док, астрономе сиједи,траје ти трунке у кредии тебебога у на...
20 јун 2020
Џозефини у Милану, одаслано из Вероне, 13. новембра 1796.
Више те не волим; напротив,
презирем те. Ти си грозна, врло шлампава, врло глупа, врло пепељугаста. Уопше
ми не пишеш, не волиш свога супруга; ти знадеш какав ужитак му твоја писма
причињавају, а не удостојиш се написати му чак ни
шест редака најбезвезнијих...
15 јун 2020
Изненадно светлост вечерња се рађајер већ киша пада неприметно ситна.Пада и падала је. Једна ствар је битна:у прошлости нашој киша се догађа.Ономе што кишу слуша занесенодарежљиво време изгубљен час пружакад цвет открио је што се зове ружаи чудесну боју именом црвено.Ова киша која слепа окна стварарадост ће донети у предграђа...
11 јун 2020
Ви у вечерњим капијама, у сумрачним улицама,Крај споредних излаза, поред оградаОд црвене опеке са комађем стакла,Ви који загрљени сањате о месечиниУплетеној у крзно мачке, ишчезлојУ наборима завесе или у лавежу пса,Ви двоје, ви двоје, сами у мраку, самиУз последњи стуб без светиљке и без сна.Ви двоје, негде у парку, на...
07 јун 2020
Милости молимза шале себарских женакад се повуку у вајатеи луч утрну,за ширу њиховог кикота у тами, за мисли што их, у сумрак, прате.За маште њине сунцем опаљене,и тајне мирисом сена запахнуте,за себарске жене,за урамљену у нетачна сећања ноћ љубави и ноћ порођаја,за оно од чега им крај огњиштасвекрва угљевље...
01 јун 2020
Ја сам мрачан – самац, без утешна мира,Принц аквитански кога кула крије:Једина ми звезда мртва је, – а лираЗвездана са Црним сунцем Меланхолије.У гробној ноћи, ти што ми јад спира,Врати ми Позилип, мора Италије,Цвет који радошћу болно срце дира,Чардак где се бршљан око руже вије.Личим ли на Љубав, Феба?... ил' Бирона?Краљичин...
Запевао је петао гласно са кљуном забоденим у небоКад је локомотива пројурила низ пољепоследњи пут је месец прошетао низ провинцијску улицуи ноћни стражарзора је мирисала на топао лебна фабричким капијама рађао се даносвануо је на мосту просјак и његов санјесењи облак поцепанједна жена у болници последњи пут се натеглаи...
31 мај 2020
Нема више дана, ни ноћи, ни ствари,Где не видим тебе, твој усамљен ликИ поглед што мирно ни за чим не мари.Свако јутро, вече, тишина и крикДоносе ми тајну коју носиш сама;И Док небо, земља, сâм тичији кликПричају о нади што ти крије тама,Јављају се мисли, где си увек ти;Мисли, и још борба с небом и жељама.Отићи ће борба....
29 мај 2020
Моја љубавнице и моја пријатељице,
Моје срце и ја сâм предајемо се у Ваше руке, и смерно молимо да
будете милостиви према нама и да, у одсутности, Ваши осећаји према нама не
јењају, јер тако би се увећала наша бол, а што би била велика штета, јер нам
расејаност даје довољно, и више него што сам икада помислио...
Ти гласе из тишине,када се рујним предзакомнезнано кроз нас винеш,да је мрењу заблистало пролећеу сенкама што испред ствари стварношћу пребивају,сребрном нити доћи ћеш у походена границу црних и белих светова,где ће да ти зазвучи тугованкаод сатртих, бездану полетелих надања.И од хода доласка твогмекано звончиће у душама...
16 мај 2020
Не могоше га у платно ни повита неутешног сумора сен сиванеотворене очи му целива:– Он зајеца, и постаде видовит.И сад преко свих вода, стена, гора,кроз завесе бедеме и мандала,он види сваку сузу кад је пала,јасно, ко ноћу капљу метеора.Он види сузе и неисплакане,из сувог ока што на душу кану,где скамењене прокрваве рану,и...
Ко ће кога наџиветиКо ли ће пре небу стићиКоме ли ће црна рукаНечујно по главу прићи Расли смо ја и орахРасли смо ја и дрвоНекад ја зеленији и бржиНекад дрво прво Пао је орах летос цеоЧујем јутрос од стрицаУдарио гром у деблоПоцепала и жиле стрелица Одлазим шта могуКако је и писано на кори орахаМожда већ...
01 мај 2020
Очајно црни голуб, покисло јадно птиче, под сивом садреном сисом уморне каријатиде, што носи на глави фасаду самртно блиједе зграде, жалосно гуче.Модре се паре каде.Већ цијели дан и цијелу ноћ и јуче плаче киша посмртну сиву пјесмубез напјева, без наде.На цести мртваци јашу у тутњу луђачке кавалкаде, а...
Слушај, вјетар хуји кроз ноћ, пуну тмине;Он на црном грању, кô сироче, плачеИ у часу пане, негдје, у дубине,И ја чујем како уздише све јаче.Еј, колико пута, кô дијете лудо, Слушао сам њега крај мајчина гроба!? У срцу ми бјеше суморно и худо –И ми смо плакали обоје крај гроба!Он је и сад дошô са њезине хумке; Ја...
21 април 2020
Ако знаш да иза свакога данас мора доћи
Једно сутра, али не случајно као пролазник
Који ти се укаже иза угла, и ти знаш
Да је то могао да буде и неко други,
Неко ко није ни онај први, а ни онај други
На кога си помислио, ако знаш
Да је то могао да буде твој сусед, или онај
Што станује на другом крају...
10 април 2020
Словенско лице
Имам
словенско лице
Рођен
сам у Вилдавреу
Моји
родитељи су били прави Французи
Моја
мајка звала се Жан а мој отац Виктор
Али ја
се зовем Игор
Моје име не подсећа на Лонгдок¹
Већ
више на Москвори
Сасвим
јасно
Кад ме
неко замишља
Види
једног барина
Који
се спрема да пије из свог самовара
Словенско
лице...
03 април 2020
Стави руку на моја уста,
на њима већ је твоја рука.
Наслони образ на мој образ.
Наслонит ћеш га
на своје лице.
На моме рамену
будеш ли ме љубила
већ су твоје усне.
Ако си моја
већ си била моја.
Пољуби ме.
Већ си ме пољубила.
Затвори очи, видјет ћеш
како их затварам
како се затварају.
Испод сиве крошње уснула
наћи ћеш...