Кад је хладно, бодљикаво прасе тражи другу бодљикаву прасад да леже заједно, да се збију, јер им је тако топлије. Да немају бодље, то би било лако. Али, бодљикава прасад имају дуге и оштре бодље. Кад се збију у гомилу, боду једно друго. То није добро. А није добро ни када им је хладно. Зато се бодљикава прасад дуго...

Ту скоро, ја сам многе људе срет`о Где један другом довикују, гредом, И с пуним срцем: "Срећно ново лето!" Сви моји дани једнаки су, редом: Ниједан дан ми ништа није дао, Те да га бројим изван оних други', И да ми, данас, чега буде жао, Јер сви су били досадни и дуги; Јер сваког дана ја сам на ноћ чек'о, А...

Желео бих тако мало! Желео бих да сам пањ, Човек пањ... Смрзнутих руку, Смрзнутих стопала... Врло је храбро бити жив, Свом телу не бити крив… Скупио бих у уста слину, Пљунуо бих на лепоту, У лица грозоту… У Божији лик – истину: Не бих се молио како ваља Сетивши се богаља... • С руског препевао Анђелко Заблаћан...

Сергеју Јесењину Је ли живот пањ из шуме, Ил изваљен праг са двери, Ил згариште старе гуме, Ил је само врат за звери. Је ли живот склон разуму, Зна л се можда нека сврха Као кад је у подруму Купус плеснив с дна до врха. Је ли живот само ламент, Пропиштало с мајке млеко, Ил положен тврди камен Преко груди напопреко. Је...

Све што човеку од среће што приања уз људски живот, божанским именом зва, верности склад, што не зна колебања, и пријатељство, што без сумње цва, луч, што мудраца пут врлих мисли прогања, а песнику сликама лепим сја, баш све сам то у своје најлепше часе открио у њој и нашао за се...

Рече господ људем својим: „Хоћу, децо, да вас спојим, да вас спојим веригама, миљем, вером и надама! Јер ако вас спојит неће мога раја плетицвеће, хоће да вас обавије клупче змије враголије!” Прислушкујем божјем слову, довијам се благослову, у слушању услиша ме: цветак један паде на ме. Замириса...

У мору девојака ти си једини талас који долази до мојих ногу да ме сруши Десном сам ти отворила свет а сад ми је тесан бод између два корака Мојим очима си открила стазе а сад тражим само твоју руку да ме води у старост Мојим језиком си научила да именујеш људе а ја сам запамтила само твоје име ...

Између камена и мога ока кипи сунце и ми приносимо флашице поскакујући на жару помало без коже, на помолу су неки балони да нас спасоносно проиграју у ваздуху. Из гусала пушташ огромну колону, а не можеш се задржати у куцавици на врату, да се гуштеру придружиш замилован медвеђим језиком за шуму. Куда на измишљене трке...