Мало је ствари којима није потребан коментар и асистент, које може само да свари челични лонац у граду. Видим, за мном поворке праве параду и у глас гомила виче: “Декадент!” Молим! Ви кажите: “Лепа су гробља, старо место и свих ноктурна на свету звездана свита”; А ја велим: Пре но што се хлеб испече, расте тесто и...

Као златни паук у Свемиру плавом Лебди, плете мрежу од ваздушне свиле, И док у њој душе још за Земљом цвиле, Он их редом поји вечним заборавом. Са осмехом ледним Он им муке прати, И вуче их к себи, горе, више, више, У румени облак, кроз сребрне кише, Где прво Сазнање још не значи: Знати... Смрт и живот ту се преорали...

Вратимо се малим стварима... Игрању јутарњих сенки на сањивим прозорима. Протезању у кревету и брчкању у топлој кади. Металном плесу корака на тврдом асфалту. Вратимо се малим стварима. Лењом шапату у тишини поподневних кафана. Разгледању излога с руком у празним џеповима. Скривеној клупи на којој су звезде заборавиле...

Бит ће да живимо истодобно на много звијезда, у много разних живота, кад смо тако чудно изнемогли, од чега за једнином, а све нам животе веже танка нит. И кад умиремо, умире нас много. И ја која тврдом звијездом вечерњом слутим, да само карика сам големог мог жића, само једно своје чуло,димензија једна, само миљунтина...

У дубини душе моје Дно је пакла, Збир свих јада. У дубини душе моје Сан је раја, Вир свих нада. Али које гласе слуша Сада душа?&nbs...

Знам да ће се једном из таме појавити црни анђео, уплетен у земљске страсти, и  на светлости ће гласно објавити: човек се неће никад  спасти. Идући трагом истим бели ће андјео смерно шапутати благе вести свима, тако простодушан и тако весео, што наде на овом свету за све људе има. • С руског превела Љубица...

Оркестар зрикаваца у трави засвира Девојка у жеженој венчаници лета дође низ реку до Вилиног вира у пратњи златооке гарде сунцокрета Оркестар зрикаваца у травама свира. Од кад је запаљеним гласом пробудила тај вир где се циганке врба огледају крв јој придолази и жрвњем лудила меље звезде, зачете у липовом гају Од...

Пјесник је оштећени примјерак човјека створеног да мирно и спокојно живи и Јесењин је био у срцу пун лелека што је пјесник а не орач на њиви Пјесник свуд остаје а ипак даље иде за маглом, за даљином, за облачића прамом, њега је свуда мање но тамо гдје га виде а најмање га има у њему самом. (196...

Три милиона и један мрав живе, раде и спавају у мрављем граду, испод велике крушке, у хладу. Они имају куће на спрат, на три, на девет спратова, они навијају будилнике на пет, да би се на време пробудили. Тачно у пет зазвони милион сатова, тада мрави устају, галаме, праве збрку, облаче се, перу зубе у трку, када зазвони...

Ја степски вук јурим и јурим завејаним светом сурим, са брезе гавран овде-онде пр'не, ал' нигде зеца, нигде срне! А ја срне толико волим, да ми је да сад сретнем коју! Ничега лепшег но кад је сколим и покажем јој чељуст своју, тако бих добар са њом био, сав бих се зарио у њен нежан бут, светлу бих крв јој пио, пио, па...

„Вина, Мило!“ — орило се Док је Мила овде била. Сад се Мила изгубила: Туђе руке вино носе. Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи. Нема нама Миле више! Оно мало веселости Што имаше добри гости, То код Миле оставише. Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи. Из Милиних руку мали’ — Ма се растô бела света — Место...

Дражесна луно, ја се сећам да сам, пре једног лета, на врх овог брега, тескобом мучен ишо да те гледам. Тад си висила изнад ове шуме, као и сада, те сву обасјаваш. Ал' маглен, трептав, од плача што ми је веђама теко, мојим се очима чинио лик твој, јер беше пун бола мој живот. Још је, и не мења начин, љубљена луно....