Високо над планинским ланцима блиста вечитим зрацима, Казбеку, твој шатор величанствени, и као ковчег који лебди у плавети, једва видљиво над планинама лети.  Жељена стрмино, ја бих тако хтео да оставим овај кланац невесео, у слободу да се висина подигнем, у небеску тиху ћелију да стигнем, да се у њој скријем по...

Сад си моја. У мојим сновима мрва твога сна. Ноћ силази невидљивим точковима злаћанога зара, Сада сви спавају: и љубав, и бол, и тежина сва, И ти, једина, у мени чиста попут уснулог ћилибара. Ниједна, љубави моја, неће бити ни део мога сна. Пођи, пођимо заједно, преко вода времена, Нико осим тебе неће путовати са...

На млакој трави и зеленом виру расута лишћа, сенком овијени, слушамо како пред нама у ширу вечерње море лагано се пени. Над нама силно горе поливени западски сунцем чемпреси у миру, к`о канделабри златни упаљени на нашем тајном и пожудном пиру. Жуборе као тајна гнезда вала у мојој души свежих жудњи низи. Осећам како...

Крпе су воде под трбухом биле. Цепали их бели на таласе зуби. И крик сирена — ко да су се лиле похота и љубав бакром који труби. Колевком улаза барке се гушиле, припиле се уз дојке гвоздених матера. Оглувелих бродова у ушима гореле су минђуше ленгера. (1912)     • Превео Бора Ћосић Из књиге Мајаковски...

Као да смо сишли под земљу, у трап, Немо смо стајали тако: дуб и дуб. О зар је ноћ ова била она кап Што препуни чашу и већ прели руб. Нико нас сад неће преварити више У овом свету где се већ све зна: Ни љубав која на ружу мирише Ни предео маглен искрсо сред сна. Јер ове смо ноћи доживели све Док рушило се лишће око...

Као око мртваца једног сјаје око нашег врта бедног, фењери. Да л` ноћ на тебе свиле проспе? Јеси ли се дигла међу госпе? Где ли си сад Ти? Волиш ли још ноћу улице, кад блуднице и фењери стоје покисли? А раге мокре парове вуку, у колима ко у мртвачком сандуку што шкрипи. Да ниси сад негде насмејана, богата и расејана, где...

Месец јасни, звезда јато, и сунашце умиљато, зору што нам небо шара, а и муњу што га пара, и ту силну грома буку, и олује страшну фуку ти сатвори, вељи Боже, ко овако јоште може! Цвеће љупко и долину, стадо, врело и планину, тију реку, силно море, и под небом орла горе, и над орлом шарну дугу, и славуја у том лугу, и...