Згасле песме и пијана галама Сутра свако треба да порани Гасну ватре по кућама Разишла се младеж са пијанки. Само ветар тумара насумице Низ исте оне зарасле путељке Којима се раздрагани момци С њима враћаху с ноћне седељке. Сав покуњен крије се иза врата Он не воли ноћне бесмислице Хтео би да оконча без рата У спору...

Небо је сковано као звоно златно. А земља од туча обешено клатно - брује олује. Ветри кроз раскуштрене косе прохује; челом дотичемо недро висина, прстом размичемо звеку модрина - заглушио је свако свог слуха тон. И дозивамо с глухи са звоника и гледамо се слепи са видика, неком руб звона туч угиба - појасом плавим...

Да говорим после дугог ћутања, сад ћу моћи Сви други љубавници су мртви или далеко, Недружевна светлост лампе скрила се под сенком, Завесе су навучене преко нељубазне ноћи, А ми преклапамо као што смо преклапали О Уметности и Песми, тој највишој теми: Телесно опадање је мудрост; млади Ми смо се волели и ништа нисмо...

(Ленки Дунђерској) У СПОМЕНИЦУ Свет је сваког пун створења, једном цвећа, другом стења, једном жетве и кошења, другом жела и прошења, Теби младој младожења. Али кога мајка роди, те му судба тако годи да је вредан тој дивоти? Избери по милој вољи, ал' остане л' који боли, боле ножем тог закољи, кад му ЖИВО срце преби,...

Тражим помиловање за свадбе учињене без венчања, без благослова архијереја, ван Студенице и Дечана, за свадбовања оних који су сунце узели за сведока, а за измирну прогласили мирис биља; за оне што су без сватова, као у задужбину Светога краља, ушли у дубоку шуму мирну пуну косова, зеба, креја. И над отвореном књигом...

Почуј драга, речи искрене и јасне Једне болне душе, твојој души присне, Пре но олуј стигне и гром страшни прасне, И немирно срце наједанпут свисне, Почуј ове песме узалудно страсне. Пре одсудног боја ја ти нисам дао Копрену, ни бурму, ни аздију, као Старински јунаци, по чему ћеш мене Поменути када стигне удес зао И...

То ноћу бива: очајна мрена свијести ко вело прше и ствари све црне као поцијепане стрше, и кад се спомени крше, кад предмети лијећу ко фантоми, о, онда се све ломи. О, осјећа се онда да све гине и све да труне, и мумљање се неко онда чује, то земља сама у празнини куне, и њена клетва болну душу трује. То ноћу бива...

7. децембар 1784. Био сам сигуран да ме нећете натерати да вам напишем овакво писмо. Тако сам желео да никада не помислим да вам напишем овакво писмо. И, шта сад радим, док ви змајеве у себи кротите? Устајем с пода, а говорили сте да ме волите. И даље не желим да вам напишем овакво писмо. И нисам га написао, али...

Фибуле звука срца, обзидане, причиња ти се пар ждралова, аспектрално раздаје се свјетло твога цвијета, ногу хватаљку богомољке сусреће твоје над- звјездано Вазда. ➤ С немачког превела Труда Стам...

Једним погледом из твојих очију, лепа жено, могла би запленити све богатство песама које се разлеже са песницких харфи! Али за славу њину ти немаш слуха, стога дођох да славим тебе. Пред ноге твоје могла би понизити најсмелије главе на земљи. Али они које ти изабра, твојиљубавници и обозжаваоци, не познају славу,...

   Пред сликом твојом замишљен стојим И будан сањам нестали сан, А срце дршће кôслаби листак, Кад једном стигне јесењи дан.    Да л' љубљах некад пламене очи, И косу црну, и уста та? О, кад то беше? Сећам се, сећам, Од тада прође векова тма.    Ал' онда дани ведрије сјаше, И слађа беше...