Мом Учитељу, Стојану Живковићу Драги господине Учитељу, не знам Да ли си на овом или оном свету Твоја реч је за мене била као сезам Којим се отварају градине у цвету. Научио си ме да пишем и читам Да поштујем родитеље и све старе људе Да не будем лењ, горд, лукав и дволичан Да је злато сваки грумен родне груде. Ти...
31 март 2019
28 март 2019
Ти свилено руно иди стадо,
Као пре те немам више радо,
Немам гласе танке вруле јасне,
Клепетуше немам радо гласне,
Нити врела лако жуборење,
Ни цветића миљано цватење,
Нити оћу с вуком бити боје —
Ово, брате млађи, нек је твоје.
Кроз облак прашни дино коњи вриште,
Пушчана зрна наоколо пиште,
Ди оштри мачи пламенито...
27 март 2019
Остави царска, поносна жено,
маште о љубави,
која ће се једном и себе одрећи,
и снове о лажној срећи,
и слушај мирно шта ћу ти рећи:
Ја сам пјан лежао у блату
првих Пролетњих Киша,
и у блуду и у разврату,
и у ланцима, што их је моја крв оплела.
И ти си дошла. И ти си ме хтела
оваквог, какав јесам;
твоја је жеља,...
Упућујем ову лијену поподневну мисао,
Њежну и похотну,
У оно двориште у којем сам вас гледао,
Драга сусједо,
Тисућу деветсто педесет седме године
Када је била јесен слична овој
И када су још у мој сан ударали
Прозори родитељске куће
Утопљене у Шибенској југовини
У граду који је постајао моја болница
А мојом напола...
25 март 2019
25
мар
У Венецији не бјех осам љета.
И сваки пут станицу кад прођеш
И на пристаниште изађеш, тишина
Венеције те задиви, пијан си
Од морскога ваздуха с канала.
Ови чамци, барке, и уљасти
Бљесак воде, огњем обасјане,
А иза ње ниски ред фасада
Као од прљаве да су слонокости,
А над њима плави јужни вечер
Мокар и кишовит,...
21 март 2019
Већ гушу добих од силнога труда,
кô ломбардијски, од воде мачори
ил' каква год их друга земља створи,
па ми сад стомак под брадом врлуда.
Ова у небо, а потиљак куда
леђа су пошô, харпија груд мори,
кичица капље, лице налик кори
поста, од боја разасутих свуда.
Слабине ми се у утроби боче,
кô хрбат коња извило се дупе,
ћоравих...
20 март 2019
Да нам је знати, теби и мени,
чија је оно кућа у шуми,
навраћали бисмо пред њен праг, трагајући
за дупљом где се скупља мед,
за вименом из којег се пушта млеко;
ноћивали бисмо у њој чело уз чело:
„близнаке језгре у коштици“.
Да нам је сести, теби и мени,
с вечера за сто у оној кући,
ослушкивали бисмо време како гребе
и...
18 март 2019
Одавно се спремам да испричм теби
скривена сазвежђа моје љубави;
само оно битно, тек у једној слици –
Ти као постојање врвиш у мени,
а каткад си тако сигурна и вечна
као у облутку скамењена шкољка.
На ноћном небу месечином ишарани облаци
међу шумовима неухватне снове лове. –
и још ти увек не знам исказати
шта ми значи,...
16 март 2019
Тамом је овдe све застрто
и тихо је као на дну…
Ваша висости жено,
сањам ли да сте ту?
Нема ту довољно светлости,
стално прокишњава кров.
Жено, ваша висости,
на чији дођосте зов?
О, долазак ваш је ко ватра.
Од дима не могу дисати…
Па, изволите унутра.
Зашто на прагу стајати?
Одакле стижете? Ко сте...
14 март 2019
Још се данас, рођена, могло плаво волети
ту, где копни детињство и младост се јавља.
Сутра ће се сигурно цео свет разболети
од друкчијег осмеха и друкчијег здравља.
Даље ће ти зенице зеленилом рађати
и знам да ћеш,као снег,
иза сваких трагова
остајати бела, остајати чиста.
Ал' у себи, збуњена, дуго ћеш погађати
што...
12 март 2019
(Oдговор на питање шта је поезија)
Наћи мисао чврсту у бића свог дубини;
уравнотежити је на златној осовини,
немирну, неизвесну, па ипак непокретну;
прогнати успомене; заносу мимолетну,
сну магновеном дати, можда, обличје вечно;
истину и лепоту волети неизречно
и трагати за оним што их у сазвук слаже;
слушати...
11 март 2019
Нудим ти украс од биља: пузавице
И бршљан за твоју косу, твоје лице.
Онда се машам руком за небо и у море
Да ти ублажим очи, упаљене, што горе.
Птице у замку хватам и са неба их свлачим
Па те у њихов глас и перје облачим.
Понекад: земљу копам и у њу те скривам
Па не знам да ли сам мртав или бивам.
У сну...
08 март 2019
Онај ко претвара своје срце у поклон
Онај ко претвара свој ум у смешну ватру
Види како се око црвеног сунца
Окреће цвет палећи се гасећи се
Онај ко несебично уступа сунцу
Место на коме се реч ни ноћ не зауставља
Види птицу која лети изван зла
Излетевши из једне једначине ругајући се
Онај кога је свладао...
07 март 2019
07
мар
Иза јабланова још ни сад не жути
Задоцнели месец. Још са црних трава
Дува тамни ветрић. Како страшно ћути
Пролеће у ноћи, пролеће што спава...
А из бледог неба у тој немој тмини,
Често кô да тихо црни снег поврви.
Какво кобно вече! У болној тишини
Чини ми се чујем хуку своје крви.
Чујем у дну душе глас некакав сетно,
Кô...
05 март 2019
Говорим сад речи које тами стремеИ само се једном рађају у души.Пчела око беле зуји хризантеме.Јастучић старински за мирис ме гуши.У соби, чији прозори су ускиЈош пребива љубав и старине скрама,И над креветом напис по француски„Господе, смилуј се над нама".Казивање древних, тајанствених слова,О душо моја, не дирај не...
04 март 2019
Свуда сам те тражила.
Осим у свом срцу.
Све сам била
Осим Тебе.
Потонуле лађе су ме возиле,
Змајске су ме спиље затварале,
Мутне су ме воде испијале.
Мислила сам, то је цијена за Тебе.
Нисам знала да се Ти поклањаш ономе
Тко зна да не може платити.
Свуда сам те тражила,
А ти си већ био нађен.
Сањала сам да Те освојим
Својим...
01 март 2019
Цео бескрајни каљави
Излокани разривени
Џомбасти криви
Друм
Био је препун народа.
Пешадија је газила
Тешко и зловољно
Уморна и очајна
Прозебла и пропала
Шибана кишама и одступањем.
Командири на коњима
Једнако броје војнике.
Свакојака се сплела комора.
Све иде лево, десно, средином ―
Помешале се јединице
Једни се провлаче...
