Лепи мој дане с душом елегије
Кад од Бића сенка бива пределима
Лутам у сузама страх ме обузима
Звездани утицај нада мном — ко да их
сузбије (!)
Неиздвојен појавом још нико није
Открио себе, свете, у твојим призорима
Врати ми дан ако га негде још има
Земљо поново непозната кад у лобањи легу се
змије.
Поређане главе у заборављеном времену
Са узалудним мислима и последњим речима
Слуте свој лик у мутноме камену.
Тражим те у ветру ако те још има
Изговорена речи за светове пале
Тражим почетак сјај и сате стале.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!