Кад је
хладно, бодљикаво прасе тражи другу бодљикаву прасад да леже заједно, да се
збију, јер им је тако топлије.
Да немају
бодље, то би било лако.
Али,
бодљикава прасад имају дуге и оштре бодље. Кад се збију у гомилу, боду једно
друго.
То није
добро.
А није добро
ни када им је хладно. Зато се бодљикава прасад дуго...
30 децембар 2019
26 децембар 2019
Ту скоро, ја сам многе људе срет`о
Где један другом довикују, гредом,
И с пуним срцем: "Срећно ново лето!"
Сви моји дани једнаки су, редом:
Ниједан дан ми ништа није дао,
Те да га бројим изван оних други',
И да ми, данас, чега буде жао,
Јер сви су били досадни и дуги;
Јер сваког дана ја сам на ноћ чек'о,
А...
25 децембар 2019
Желео бих тако мало!
Желео бих да сам пањ,
Човек пањ...
Смрзнутих руку,
Смрзнутих стопала...
Врло је храбро бити жив,
Свом телу не бити крив…
Скупио бих у уста слину,
Пљунуо бих на лепоту,
У лица грозоту…
У Божији лик – истину:
Не бих се молио како ваља
Сетивши се богаља...
• С руског препевао Анђелко Заблаћан...
22 децембар 2019
Сергеју Јесењину
Је ли живот пањ из шуме,
Ил изваљен праг са двери,
Ил згариште старе гуме,
Ил је само врат за звери.
Је ли живот склон разуму,
Зна л се можда нека сврха
Као кад је у подруму
Купус плеснив с дна до врха.
Је ли живот само ламент,
Пропиштало с мајке млеко,
Ил положен тврди камен
Преко груди напопреко.
Је...
15 децембар 2019
Све што човеку од среће што приања
уз људски живот, божанским именом зва,
верности склад, што не зна колебања,
и пријатељство, што без сумње цва,
луч, што мудраца пут врлих мисли прогања,
а песнику сликама лепим сја,
баш све сам то у своје најлепше часе
открио у њој и нашао за се...
09 децембар 2019
Рече господ људем својим:
„Хоћу, децо, да вас спојим,
да вас спојим веригама,
миљем, вером и надама!
Јер ако вас спојит неће
мога раја плетицвеће,
хоће да вас обавије
клупче змије враголије!”
Прислушкујем божјем слову,
довијам се благослову,
у слушању услиша ме:
цветак један паде на ме.
Замириса...
03 децембар 2019
У мору девојака ти си једини талас
који долази до мојих ногу
да ме сруши
Десном
сам ти отворила свет
а
сад ми је тесан бод
између
два корака
Мојим очима си открила стазе
а сад тражим само твоју руку
да ме води у старост
Мојим језиком си научила да именујеш људе
а
ја сам запамтила
само
твоје име
...
01 децембар 2019
Између камена и мога ока
кипи сунце и ми приносимо флашице
поскакујући на жару помало без коже,
на помолу су неки балони
да нас спасоносно проиграју у ваздуху.
Из гусала пушташ огромну колону,
а не можеш се задржати
у куцавици на врату,
да се гуштеру придружиш
замилован медвеђим језиком за шуму.
Куда на измишљене трке...
23 новембар 2019
Цветови с голог стења одрона,
Тамо где и није место за цвет,
Као да су бачени с балкона
У разбацани букет.
Леже у прашини поред пута.
Застадох пред њима – о, чудеса!
С пажњом их ставих испод капута
Дижући се у небеса.
• С руског препевао Анђелко Заблаћански
...
22 новембар 2019
Јесени тешког воћа, пуна мрља
Од крви грожђа, немој проћ већ сједни
Под наш сјеновит кров; ту починут ћеш
И запјеват уз моју нову фрулу;
Најљепше теби плесат дјевојке ће!
Воћа и цвијећа запој страшни пјев.
“Пупољак сунцу отвара Ијепоте
Своје и Ијубав прожима му вене;
Цвјетови висе око чела јутра,
Цвату низ блистав...
18 новембар 2019
Држим се на окупу,
свим силама држим се на окупу:
и скупљам живи пијесак свога бића
на хрпу, на хрпу, на хрпу.
И говорим: сад више нисам пијесак
сада сам кула од пијеска.
Колико зидам, зидам, зидам:
можда сам већ кула од камена,
можда сам већ само кула.
Што сам све радила да будем зид!
А гле, море се не труди да...
07 новембар 2019
Погледах ти очи
мислећи на твоју душу.
Бео олеандер.
Погледах ти очи
мислећи на твоја уста.
Румен олеандер.
Погледах ти очи.
Била си мртва.
Црн олеанде...
06 новембар 2019
Не ти, што браниш невидним духомКлонуле, слабе, невине,Већ ти, што држиш крепосном рукомМерило правде, истине;Ако ти ј` заман молитва ова,Глас рода ваљда није `ман,Ох, ево, иште тол`ко вековаЈош само један Видов-дан.Тужан је јаук из околина,Громак је одзив гласа тог,Тврда је мишца српскога сина,Свете му патње рода мог.Чудна...
28 октобар 2019
Камен-кацига време. А све бујније навиру
коврџе боли уоколо лепог лица земље,
пијане јабуке, осмеђене дахом
грешничке једне изреке: лепе и одбојне игри
коју играју у лошем одразу
своје будућности.
Кестен цвате по други пут:
знак сиротињски распаљене наде
наредним повратком
Ориона: јасно озвездани жар
слепих...
23 октобар 2019
Леђа им храстова увек повијенаПод тешким врећама жита и брига.Док узору пролеће и пожњу летоцрвени кртичњаци изрију ледине дланова.Под усијаним небом ожедне како земљапод модрим облаком ручају зебње класја.Кад се породи јесен подетиње од срећепа сисају млеко из дојки лампека.Тек тада се сете љубави и женапа их опет...
21 октобар 2019
Један пут је добар
и видан
њим су ишли многи
дивљач
дрво
стена попут стреје
други пут кроз густиш
по њему нешто лаје
зло мирише
чупави лист
и трње
Овим путем
којег се други клоне
полазиш да видиш
то зло шта ...
16 октобар 2019
Поваздан примрак
Над Приштином
Сватују вране
У гојном пришту
Небо премркло
И предјел вран
већ од ранила
на враништу
Кроз зраку зорила мрак
кроз сумрачја дуге
Над Грачаницом грака
И цел дан вранило
и цел дан црни...
10 октобар 2019
Од тебе моје тело кап по кап одлази,
моје лице одлази у глувом уљу;
моје руке у растопљеној живи,
моје ноге у два прашњава времена.
Све одлази од тебе, све од нас одлази.
Одлази мој глас који се претварао
у звоно, глуво за сваког, осим за нас.
Одлазе моји покрети што су се упредали
пред твојим очима као ткалачки...
07 октобар 2019
Разнесене валима и вјетром
ту су топле рушевине љета;
На рубу напуштеног мора
и једног изгубљеног свијета.
Ничег нема, ничег нема
од тебе, од мене.
Остала је само празна кућа
мало ствари љетовања нашег
на столу новине још леже
са неким датумима јула.
Наша љубав сад се руши
као пјешчана кула.
Ал’ још сам увијек овдје
још...
05 октобар 2019
Сунце — букнула зеница неба,
па обневиде птице испод облака,
надоблачне се населе у предео светлости.
Свака по зрно сузе у песму усидри,
свака из будног корена песму изнеби.
Понека изгубљена у
суновратном откосу муње
коначи ко зна где као звезда изгорела.
Као негде изгубљену птицу,
у заседи те очекује дубина сна,
која...
04 октобар 2019
Пољуби још једном јој чело, којим те сада гледа
испод капака мртвих: усном што стид ти је стину
невјерства измјери своја на том челу од леда,
и запамти их вјерно у сваком своме вину.
Баци још један јој грумен земље која је прима,
да видиш како се она сахрањивала у те,
да чујеш како ће пасти твоја залудна рима
као...
03 октобар 2019
Радост је када се у жбунова сени
Плаче за прошлошћу обала рођених
И, док се о првим сединама ћути,
С притајеним болом на судбину љути.
Ни друга, ни мисли на обличје жене
Не доносе њене речи одмерене,
Ал у њој, ко вере, има живих снова
Да се усне такну скривених светова.
Волиш у њој вече и овас над реком,
И децу са...
30 септембар 2019
Шуме бокори цветног јоргована,
И ноћ звездана трепери, и жуди
За бујну љубав, свету богом дана.
Док месечина насмејана блуди,
Шуме бокори цветног јоргована.
У таку ноћ је пожудну и страсну
Изолда некад чекала Тристана.
Буде се гробља уз кукњаву гласну
И сећају се прохујалих дана.
У таку ноћ је пожудну и страсну,
Носећи...
26 септембар 2019
Глава му је сада кубе Млечног Пута
срце мирис на трпези пчеле
измирен са собом по бескрају лута
испија пића из небеске зделе.
То што црви творе није уништење
творба је црва пука играрија
душа умрлога нуди исцељење
живи мисле да то сунце сија.
Живи мисле да то ветар дува
то у ствари дах узнети лети
изнад пустих кућа...
23 септембар 2019
Ноћ дубока влада, и све живо спава;
На староме торњу поноћ откуцава.
И у томе часу са гранчицом крина,
Анђео се спусти са рајских висина.
Све поспало ћути, нико се не буди;
Не виде га звери, не виде га људи.
Ал' осећа грање - па се тихо свија;
Осећа га лахор - па тихо ћарлија.
И Анђео Мира, кроз дубоку таму,
Спусти...
20 септембар 2019
Удишем сваком пором коже
У претећој тишини шуме
Све што нико назвати не може,
Што ни жив ни мртав сад не уме.
И оно што је тако недостижно,
Оно што је измакло из руке,
Каткад промакне мимо и у зеленом
Мрешкању реке без буке.
Свет је по себи надарен и вешт
Да нас води као робље, везано,
И његов ритам, и његов хаос,
Да...
16 септембар 2019
На мојим ђачким свескама
На мојој скамији и дрвећу
По песку по снегу
Пишем твоје име.
Преко свих прочитаних страна
Преко свих белих страна
Камена крви хартије или пепела
Пишем твоје име.
Преко позлаћених слика
Преко оружја ратника
Преко круне краљева
Пишем твоје име.
Преко чуда ноћи
На белом хлебу дана
Преко верних...
14 септембар 2019
Дао бих ноћас пуну врећу пшенице
за једно зрнце сна.
Поноћ је безазлена као детиња
душа, а мене прожима страх.
Ко зна шта неко сања док сам ја
будан?
Моје смрзнуте јабуке стоје непомично
на месечини и придржавају небески свод.
Кад би сад ветар померио само једну
гранчицу, чини ми се да би се цело
звездано кубе...
13 септембар 2019
Све сам била, откако се живи.
Из пепела дизала се свога.
Почињала живот испочетка,
и нестајала опет после тога.
Кад сам била цвијеће у Јапану,
у царевом винограду грожђе,
или со у неком океану,
чекала сам да час овај дође.
Чекала сам да час овај дође...
Све сам била, и све могла бити,
и што јесам, и што нисам хтјела.
Ал'...
12 септембар 2019
Вихори витлају прашину
понад кровова, у вртлозима, и по пустим
трговима где огрнути коњи
њуше тле, укипљени пред
блештавим улазима хотела.
Низ шеталиште, поред мора, силазиш
у овај дан
час кишан час сунчан, у коме као да прашти,
реметећи му једнаке,
тачно нанизане сате, припев
кастањета.
Знак је то другог пута: пођи...
10 септембар 2019
Ноћно небо, ко сенка модрога бескрајног Маја,
као у трену бело сунце лепоте кад клону
Обли га сјај: Са истока, заносним летом непомичним,
Моћан месец се диже етиром тамним и као
Сузе под миловањем су звезде под његовим зраком
Посред модрих бескраја
Што се светлошћу и тамом ко срма преливају,
Док под неизречном чари
Дишу...
10
сеп
(Успомени Александра Ивановића)
Буде понекад тешко човјеку
кад га некаква патња сколи,
па оде да тражи ријеч неку
ко траву од које мање боли.
И не врати се никад више
из своје душе ко из горе,
остане тамо, свијета лишен,
тражећи траве чудотворе.
Пребира смиље и ковиље
иако добро зна тај патник
да је немоћно све то...
09 септембар 2019
Расклапа зора трепавице сене,
И буди данак са својега крила:
„Устани, драги, ноћ је веће била!“
И данак слуша, и покорно сване,
И крвав исток свом силином плане.
У соби тама. Малога кандила
Последњи зраци, меки као свила,
Умиру; нема кô уља да кане...
Кандило моје, ми смо среће једне:
И моје груди за животом жедне,
Кô...
Бићу кô Сатир што
из грања вири
и чека нимфу несташну и младу,
док око њега у прозирном хладу
облећу страсни, мекани лептири.
Окитив чело ружама и травом,
слушаћу како изнад вала врући'
допире твоја песма, миришући
младошћу, сунцем и пожудном стравом.
Сакупиће се моја душа страсна
у жедан пехар у самотној...
08 септембар 2019
Сви ви који сте живи, док сте живи, живите
Сви ви који имате очи, радујте се лепоти виђења,
Сви ви који можете да волите, волите,
Сви ви који можете да заборављате, заборавите
Како сте били гоњена зверад по друмовима
И ваша клецава деца угљен пећима,
Прихватите проломе тишине доброћудним рукама,
Ви јачи од ветра...
07 септембар 2019
Никада се нисам наљутио на јабуке
што су јабуке, на лишће што је лишће,
на сенку што сенка је, на птице што су птице.
А јабуке, а лишће, а сенке, а птице
наједном се на мене наљутише.
И ево ме на суду лишћа,
на суду сенки, јабука, птица,
на суду округлом, суду ваздушном,
суду танком, суду хладовитом.
Ево ме осуђеног...
О, душо мудра, душо блага!
О, срце што немирно сањаш,
о, како бијеш испред прага
двоструког нашег битисања.
Ти си становник двају светова.
Нездрав и страстан твој је дан.
И као откровење духова
твој сан је пророчки нејасан.
Иако из паћеничких груди уздах избија,
којег су створиле страсти многе,
душа је спремна као...
06 септембар 2019
Усред зиме тица лета пева ми на прсту руке,
Ћилим поноћи растегао се, пуца на њему бесмртна воља.
И јуче и данас запаљено је грање моје муке
Вино среће потопило наша братска поља.
Остани у мени песмо, ми црни људи нисмо
Лутаћемо по житу злата, тражићемо наша јутра
И сутра и увек расадник Славе расте за...
04 септембар 2019
Морамо се бранити
од црних вулкана ума,
један крвави зуб
и даље свијетом путује.
Има дивљих мишица
и злих снова.
Треба више топлине за љубав,
треба љубављу измјерити вријеме;
има много гримаса бола.
Морамо из пјесме истјерати мртве
и пресвући око химном љепоте,
научити људе да пишу пјесме,
обнављају ријеке и гаје...
31 август 2019
Најтамније од ноћних
Места: мост. Устима у уста!
Зар ћемо свој крст
Носити на места ружна и пуста.
Тамо: у увесељавајућу плиму плина
У очима, у плину…У Содому где све се плаћа?
На постељу, где толико нас има.
На постељу, где нисмо само пар.
Ни ми, ни ико…Гаси се светиљка.
Савест ће уснути – можда!
(Од свих места ноћних...
26 август 2019
Мало је ствари којима није потребан коментар и асистент,
које може само да свари челични лонац у граду.
Видим, за мном поворке праве параду
и у глас гомила виче: “Декадент!”
Молим!
Ви кажите: “Лепа су гробља, старо место
и свих ноктурна на свету звездана свита”;
А ја велим:
Пре но што се хлеб испече, расте тесто
и...
23 август 2019
Као златни паук у Свемиру плавом
Лебди, плете мрежу од ваздушне свиле,
И док у њој душе још за Земљом цвиле,
Он их редом поји вечним заборавом.
Са осмехом ледним Он им муке прати,
И вуче их к себи, горе, више, више,
У румени облак, кроз сребрне кише,
Где прво Сазнање још не значи: Знати...
Смрт и живот ту се преорали...
22 август 2019
Вратимо се малим стварима...
Игрању јутарњих сенки на сањивим прозорима.
Протезању у кревету и брчкању у топлој кади.
Металном плесу корака на тврдом асфалту.
Вратимо се малим стварима.
Лењом шапату у тишини поподневних кафана.
Разгледању излога с руком у празним џеповима.
Скривеној клупи на којој су звезде заборавиле...
21 август 2019
Бит ће да живимо истодобно на много звијезда,
у много разних живота,
кад смо тако чудно изнемогли,
од чега за једнином,
а све нам животе веже танка нит.
И кад умиремо, умире нас много.
И ја која тврдом звијездом вечерњом слутим,
да само карика сам големог мог жића,
само једно своје чуло,димензија једна,
само миљунтина...
19 август 2019
У дубини душе моје
Дно је пакла,
Збир свих јада.
У дубини душе моје
Сан је раја,
Вир свих нада.
Али које гласе слуша
Сада душа?&nbs...
17 август 2019
Знам да ће се једном из таме појавити
црни анђео, уплетен у земљске страсти,
и на светлости ће гласно објавити:
човек се неће никад спасти.
Идући трагом истим бели ће андјео
смерно шапутати благе вести свима,
тако простодушан и тако весео,
што наде на овом свету за све људе има.
• С руског превела Љубица...
16 август 2019
Оркестар зрикаваца у трави засвира
Девојка у жеженој венчаници лета
дође низ реку до Вилиног вира
у пратњи златооке гарде сунцокрета
Оркестар зрикаваца у травама свира.
Од кад је запаљеним гласом пробудила
тај вир где се циганке врба огледају
крв јој придолази и жрвњем лудила
меље звезде, зачете у липовом гају
Од...
Пјесник је оштећени примјерак човјека
створеног да мирно и спокојно живи
и Јесењин је био у срцу пун лелека
што је пјесник а не орач на њиви
Пјесник свуд остаје а ипак даље иде
за маглом, за даљином, за облачића прамом,
њега је свуда мање но тамо гдје га виде
а најмање га има у њему самом.
(196...
Три милиона и један мрав живе, раде и спавају
у мрављем граду,
испод велике крушке, у хладу.
Они имају куће на спрат, на три, на девет спратова,
они навијају будилнике на пет, да би се на време пробудили.
Тачно у пет зазвони милион сатова,
тада мрави устају, галаме, праве збрку,
облаче се, перу зубе у трку,
када зазвони...
09 август 2019
Ја степски вук јурим и јурим
завејаним светом сурим,
са брезе гавран овде-онде пр'не,
ал' нигде зеца, нигде срне!
А ја срне толико волим,
да ми је да сад сретнем коју!
Ничега лепшег но кад је сколим
и покажем јој чељуст своју,
тако бих добар са њом био,
сав бих се зарио у њен нежан бут,
светлу бих крв јој пио, пио,
па...