Одавно те нема, Оља. Понекад ми на сан дођеш.
Идеш и ћутиш. Крв ти липти преко зуба. Трчим за
тобом и питам те:
Како си, добра Оља?
Ти одмахујеш главом. Питам те:
Волиш ли ме још, Оља? Лудујеш ли још за
мном?
Ти плачеш и питаш ме докле ћу да те мучим.
Кажем ти:
Причекај ме, хоћу у очи да ти завирим. Окрени
се,...
29 децембар 2018
28 децембар 2018
Миле и љупке очи твоје
као сафири сјају
О, трипут је срећан онај ког
с љубављу погледају.
Твоје је срце дијамант
што племенито се зари.
О, трипут срећан онај ком
с љубављу оно се жари.
Усне ти, најлепше на свету,
рубина имају боју.
О, трипут је срећан онај ком
признају љубав своју.
О, кад бих знао срећника тог,
о,...
25 децембар 2018
Праштај ми, драгано, со и хлеб нежности,
сенка робовања пала ми на раме.
Ако се не вратим, девојко, опрости
крви што ће тећи да не буде таме.
Буном букте поља и диме се луке.
Град је црн од бола што све више боли.
Цела моја земља бежи у хајдуке
и гине да љуби, јуриша да воли.
С њом ја лоптим врео, под крвљу ишчезо
и...
21 децембар 2018
Хуље ми неке поручише пиће
да виде како
у песнику
свиће
И таман кад поче сунце да се рађа
изби нека гужва
нека туча
свађа
Око мога сјаја сташе да се гложе
потегоше чаше
револвере
ноже
Ту беху и неке Залутале жене
сташе да вриште
лају
ко хијене
За њима трагом горки неспавачи
ко да су сву ноћ
спали
на ломачи
Тада...
20 децембар 2018
Победа ће прећи све путеве наше,
И огледнути се у дну свију река;
Умирућим дати кап из своје чаше,
А новорођеним кап отровног млека.
Ова иста поља што крв једних зали,
Уродиће другим причешћем и хлебом;
И траг ових истих што су данас пали,
Видеће се сутра како светле небом.
Јер доцније крупни огњеви да плану,
Треба...
19 децембар 2018
О, гола брда, голо камење, О, мрачне горе небом љубљене,
О, земљо света мојих очева, –
Витешке крви, свијетла образа,
Зашто си тако тужна, жалосна?
Зашто ти чело облак покрива
И тешки терет груди салама,
Кад увијек бјеше чила, весела? –
И онда, кад те бичем шибаху
Тирани бијесни дивље Азије,
Подижућ горди поглед...
17 децембар 2018
Она! Да мало те отпратим (и питам се: чему?)
Дрворед оснијежен. Угледамо давни цвијет багрема.
На бесмислу језика држимо исту тему.
Газимо асфалтом-облаком – ни њега ко да нема.
Сврдламо у себи камен, све тврђи: кривњом чијом?
Пребацујемо га ћутке са груди на груди.
Измислимо судбину и назовемо је змијом.
За разлаз...
14 децембар 2018
Од јутрос пушим без престанка
ако престанем руже ће ме пригрлити
трњем и опалим латицама угушиће ме
цвату искривљене – све исте ружичасте боје
гледају; чекају да виде неког; не пролази нико;
иза дима моје луле пратим их
на уморној постељи без мириса,
у другом животу нека жена ми је говорила, можеш да
дирнеш ову руку
и...
12 децембар 2018
Звезде изнад тамне шуме,
Лишће бреза белих;
Ја увек сетићу се
Речи тих –
Шта год да се с нама деси,
Опет заједно бићемо ми,
Срцем миловани, пријатељи одани
У нашој љубави.
Густе крошње багремова,
Ћутљиве сенке булевара,
Тад растанка исписасмо слова
У дану као утвара;
Ишли смо стрмим путевима
Кроз крв и дим слузави,
Срцем...
09 децембар 2018
09
дец
Далеки су дани кад си живио, и митом
Сад нам се ти дани чине. Страшан си
Због њине древности. Страшан си због тога
Што, невидљив у свијету двадест пет стољећа,
Невидљиво у њему присуствујеш до данас,
И пред твојом славом легендарном
Немоћно је Вријеме. Коб је неумитна,
И све је у свијету предоређено Судбином,
И...
07 децембар 2018
Је ли ово наш свет или није
Крагуј нам пламени с лица пада
Вепар дивни срце напушта
Ноктима се хватамо за последњи дах
За шта да се ухватимо
Ни облак да нам пружи руку
Ни камен да подметне раме
Ни време у помоћ да притекне
Ко још смрти зубе броји
Нико црна преостала крви
Уједи страву за срце
Уједи и облак и камен...
05 децембар 2018
У простору
сам одсуство
простора.
Увек
је тако.
Где год да сам
увек сам оно што недостаје.
Кад ходам
раздвајам ваздух
и увек се
ваздух помера
да попуни празнину
које је тело оставило.
Сви имамо разлоге
кретања.
Ја се крећем
да бих поправио ствари.
•С енглеског превела Данијела Марко...
03 децембар 2018
Поклањала си, ал си крала, и невјерна си била ти, не, сувише ми ниси дала: О младости... О младости... О младости моја... То шкрто сунце што је пало, та љубав јадна, кратки сни, за успомене то је мало: О младости, младости... Дај стани на час, и дај ми снаге да опростим се бар од ње, и да ми друштво пјесму сврши и...