У међувремену,
о небо се каче;
Облаци златни, кишоношци;
трн се претвара у ружу,
ружа у лист, лист у лед.
У дугом двобоју
опрашта се славуј
од љубавних ноћи
и на сунцу
лептири у лету
удвајају лет.
Под сеоском свећом
далеку колевку снова
њише ветар златног октобра...
Тело ми божанскије,
старе илузије трулије;
Оно што чекам, минуло је.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!