11 јул 2018

Габријела Мистрал | РАЈ



Бакрорез превучен златом,
и у златном реду, два тела
као клупка златаста.

Победничко једно тело које чује
и једно тело победничко које прича
у ливади у којој ништа не говори.

Дисање које у дисање претаче се
и једно лице које подрхтава од њега
у ливади у којој не дрхти ништа.

Сетити се тужног времена
у коме њих двоје уживаху Време
и живљаху њиме ожалошћени.

У сату златних трнова
у коме је Време застало пред прагом
као пси луталице.

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!