Мислим на тебе кад се од сунца запали
пучина сва,
Мислим на тебе кад месец устрептали
над извором тка.
Видим те кад на путу далеком спазим
узвитлан прах,
сред ноћи, кад човека на уској стази
обузме страх.
Чујем те кад се све море усколеба
уз мукли хук.
Слушам у лугу кад испод целог неба
завлада мук.
Ти си уз мене,...
30 јул 2018
27 јул 2018
Dіdn't I dance wіth you once іn Brabant? Two Gentlemen from Verona
Једно од лица у оркестру, наглом
Вољом тренутка изоштрено јасно
У фокусу; то лице што се сагло
Лако над звучно тело благогласно
Виоле боје тамног меда; лице
у овалном оквиру дуге косе
Што ко да хоће да окрзне жице,
Овлаш, кад увис крене гудало...
У затворен капак прозора ударам гранчицом цвећа
плавозеленкастог и модрог, ко твоје очи, о Анa.
Види – сунце је осмехом дрхтаве зраке пољубило
облак, и рекло: Облаче бели, отвори се.
Слушај – ветар с планине свежим шапатом поздравља
једро, и каже: Пребело једро, заплови.
Гледај – птица се с влажнога...
25 јул 2018
У живљењу, у трпљењу
срце блиједи,
срце вене,
сена слиједи
бившег мене,
у трпљењу, у живљењу.
Изгубих се у тражењу.
Ја сам био,
ја сам и сад.
Нисам био,
нисам ни сад.
Изгубих се у тражењу.
У лутању, у сновима
ноћ ме руби,
дан ме враћа.
Дан се губи,
живот краћа,
у сновима, у лутању.
У надању, у...
23 јул 2018
Мачванко!
Белего мог имена,
молитво моје сенке,
у мени си земља, ја у теби — цвет.
Песма се грлице срцем ти стишава,
венчала се с летом пшеница,
и већ се даљина летњег јутра мути...
Мачво, какве ме опседоше чини?
Попала је роса по нашем сокаку,
а ноге ми горе у златној прашин...
22 јул 2018
У углу усана
Појавио се златан зрак
Таласи сањаре
У шипражју пламенова
Плавооке даљине
Савиле се у клупче
Подне мирно сазрева
У самом срцу поноћи
Громови питоми зује
На влатима тишине
(195...
20 јул 2018
То може само жена која љуби
тражити мало, поклањати све.
Дани су тешки, загрљаји груби
а она кô некад вјерује у сне.
Вјерна и тиха зна још да чека
када и не мисле на њу.
Пролазе дани, не враћа се ријека,
а она још увијек стоји ту.
То може само жена која љуби
пружати њежност и живјети без њ...
19 јул 2018
Проговорити након дугог ћутања; добро је,
сви други љубавници отуђени умиру,
док душманство светиљке сенке велом застиру,
и ноћ ненаклоњена баца нам своје овоје
можемо сад певати искуством подарени
ван наднаравних тема, тек Уметности ради:
телесна снемоћалост мудрост је; некад, млади,
волесмо једно друго, ма и за...
18 јул 2018
Знам да Га има. Негде
Да у Тишини крије
Свој живот префињени
Од наших грубих очију.
То је тек игра трена.
Заседа лаковерна -
Тек да се створи Срећа
Обично чуђење срећи!
Ако би продорна, збиља
Игра испала - или
У крутом зурењу Смрти
Усхућење застаклили -
Зар не би тад забава
Прескупа изгледала!
Зар не би отпузала
Предалеко...
16 јул 2018
У белим сновима својим ја стварам твој лик.
Сећам се: попут меке свиле
спуштале се твоје косе,
и два тамна цвета испод росе
снене су ти очи биле.
Срели смо се једном у далеком свету,
гледали се, неми, у ћутању дугом,
устрептала срца, али једно другом
никад пришли нисмо; само очи наше
блистајући немо говорити знаше
кад...
15 јул 2018
Душа је пламен у паучини тела,
Сужањ-птица што хтела би да размахне крило
Пригушени лепет, спрегнут тајном силом
Шум без шума, глас замрлог врела.
Но и човек је, тако, усред света бела,
Птица у крлетци, у чуду небилом,
Отрован и сапет; ко заточен свилом
Светлости и мрака, вриском и опелом.
И где лети она? Да л',...
14 јул 2018
Срећа
нема своје песме, нема мисли, срећа нема ништа.
Чувај
своју срећу, јер када се сломи, постаје зла.
Срећа
долази лагано са шумом јутра и сненим цвећем,
Срећа
клизи доле у светлим облацима изнад тамноплавог дна,
Срећа
пада као сан на подневној жези
Или
бескрајна ширина мора која се купа у усправним зрацима...
13 јул 2018
У твоме завичају где је ништа,
Годишња доба живе упоредо;
У три корака ти их мимогредом
Пролазиш лако, ко књигу да листаш.
У моме завичају, који стварам
Пораз по пораз, сад почиње лето;
Болесне кавге пламињају светом —
Век плод је, јуче зрео, данас кваран.
А у твом веку моје убрзање
Усклађује се с твојим непокретом,
У...
12 јул 2018
Љубави, од зрна до зрна, од планете до планете,
мрежо ветрова на сеновитим местима,
рат са својим цокулама крвавим,
или дан и ноћ класа.
Куда прођосмо, острвља, мостови или заставе,
виолине пролазне јесени избодене,
радост је понављала усне калежа,
бол нас је заустављала својом лекцијом плача.
У свим републикама...
11 јул 2018
Бакрорез превучен златом,
и у златном реду, два тела
као клупка златаста.
Победничко једно тело које чује
и једно тело победничко које прича
у ливади у којој ништа не говори.
Дисање које у дисање претаче се
и једно лице које подрхтава од њега
у ливади у којој не дрхти ништа.
Сетити се тужног времена
у коме њих двоје...
10 јул 2018
Ти простори ме ужасавају
Паскал
Простор који ничим не подсећа на себе,
птицама померан,...
09 јул 2018
Пошље много лета овдје опет стојим;
Лепеница тече исто као прије,
Над њом стара врба још једнако бдије
И Високо шуми врховима својим.
Гдје си? Да л' се сјећаш испод грана тије'
Кад гледасмо јулску ноћ и мјесец сјајни,
Кад нам т'јело проже слатки огањ тајни
Па дршћасмо Дуго као брезе двије?
Бог зна гдје си сада и...
05 јул 2018
Овога пута
умро не неко близу
Реквијем
у сивом парку
под затвореним небом
Жене су пошле за мртвим телом
смрт је остала у празној соби
и спустила завесу
Осетите
свет је постао лакши
за један људски мозак
Пријатна тишина после ручка
босоног дечак седи на капији
и једе грожђе
Зар ико остане веран
ономе што изгуби
Не...
04 јул 2018
(701–762)
Сред цвијећа пехар, вина пун,
пијем сам - никог да га подијелимо.
Чашу дижем, блистави мјесец позивам,
с мојом сјеном нас је троје.
Мјесец, премда не пије и не разумије,
а сјена глупо слиједи моје пете,
будимо пријатељи, бар за један трен,
весели и безбрижни, док прољеће траје.
Ја пјевам, мјесец се клати,
ја...
03 јул 2018
С твојом сликом живим што смех лије с усти,
Где пуцкетају зглавци и зглобовље клеца,
Која кршећи прсте не жели да пусти
И код које се гости и гости – и јеца.
Што на жагор из гостинске собе, звек стакла,
И на пуцкање клада, на изазов Листа
По пијанину би хитро у жару промакла,
Када коцка зазвечи, розета заблиста.
Да...
02 јул 2018
Упитала сам га за стара добра времена,
Када смо били веома млади,
Наивни, усхићени, глупи, неспремни.
Мало је остало од тога, с изузетком младости
– одговорио је.
Питала сам га да ли и даље поуздано зна,
Шта је за човечанство добро а шта лоше.
То је најсмртоноснија могућа илузија
– одговорио је.
Питала сам га за...
01 јул 2018
Тама долом, тама гором,
Наоколо све почива,
Само вода са жубором
Са камена што се слива,
Само што се кашто петли,
Само клепка што се чује,
Само с' онде малко светли,
Јер се данак приближује.
Бела зора већ је туна,
Јоште путник један — глај!
Поред стене, поред жбуна
На врлетни стиже крај.
Како стиже, сунце грану,
Светли...
