Над крововима небо сиво,А измаглица влажна лута И ко прозрачно меко ткиво Покрива правце мога пута. На оморици људи, звери, И биље, све се мртво чини. - Јасика једна тек трепери. Јасика танка у висини. Трепери само, о јасико! Тај тамни нагон што те креће Разумео још није нико, Разумети га нико неће. Но он за мене сада...
30 јун 2018
29 јун 2018
Велики господине Дунаве
У твојим жилама тече
Крв белога града
Њему за љубав устани на часак
Из своје љубавне постеље
Узјаши највећег шарана
Проби оловне облаке
И походи своје небеско родно место
Донеси на дар белом граду
Рајске воћке птице и цвеће
Донеси и камен који се може јести
И мало ваздуха
Од којег се не...
28 јун 2018
Не боли нас.
Грачанице више нема,
шта би нам таковска гробља?
Марко се гади буђења и зоре,
гробови ћуте, не зборе,
у небо диже наш
презрив осмех робља.
Нећемо ни победу ни сјај.
Да нам понуде рај,
све звезде са неба скину.
Да нас загрле који нас море,
и њина земља сва изгоре,
и клекну пред нас у прашину.
да нам сви...
27 јун 2018
Да л' живим ил' сам прошао?
У један сутон сам дошао,
и сву ноћ, ево, бдим.
И слушам: - (Је ли то Бог
на ухо мени шануо,
ил', давно мртав сним?)
"У радост срца твог
ја нисам срећу кануо."
Знам: мутан сјај је свануо
на челу дана мог.
И други није дошао.
Да л' живим ил' сам проша...
26 јун 2018
Ми нијесмо бранили мостове
Мањкало је манекена
Са шаторских шатри примадона
Видовитих пророчица
И осталих величина нас.
Ми нијесмо бранили мостове
Јер немамо моста
Немамо чак ни ријеку
А упонорило нас некако
Па не дишемо ни на трску
Дубок је газ
Ми смо пука сиротиња
Ни поруку у боци не можемо да одашиљем...
25 јун 2018
Овуда, опет, да л ћемо проћи
још једном, кад нас не буде,
сенка и ја кроз жар и студен,
рубом дана и рубом ноћи?
У лет се, к небу, језеро вине
и блешти силно млечним трагом.
У сну ме својом руком благом
таче девица од месечине.
Потом, загубих пут у брђе!
На ветру лако перје лабуђе
нестаде изнад врлети.
И ја бих...
24 јун 2018
У крчми остављен себи самом
многе ствари решим тамом
и ко зна шта бих још све мого
да нисам понекад изнемого.
Али неки осмех непознати
опет ме међу људе врати.
И видим да још касно није
и мало суза да се пије.
И гле, тај осмех непознати
све више греје, љуби, злати.&nbs...
22 јун 2018
(66 п.н.е - 8 п.н.е)
Еј, како брзо измичу нам лета.
Невиност њихов не задржа ток,
главу од белог не сачува цвета,
нит да с’ продужи љуте смрти рок…
Оставит мораш виноград и њиве,
жену и лепо устројени дом,
од свег имања једна грана иве
биће на гробу пресађена твом.
➤Превео Јован Стерија Попов...
20 јун 2018
Скрише се у оку модри брегови,
скучи се видик у круг најужи;
цестама круже лишћа збјегови
и навријеше кише – зајужи.
Погледаш – пути лишћем засути.
У сјетну жељу мисли потону:
сви срцу драги близу да су ти
као да чекаш уру потоњу.
Сломи те нека туга прастара
што је и предак ћутке тугова
уз мукли звекет старих ластара
у...
18 јун 2018
Рибари у дубинама
уловили боцу. У њој папирић, а на њему следеће речи: „Људи, спасавајте! Овде сам.
Океан ме избацио на пусто острво. Стојим на обали, очекујући помоћ. Пожурите. Овде
сам!”
– Недостаје датум.
Сигурно је већ касно. Боца је могла дуго плутати морем – рече први рибар.
– Није означено
ни место. Чак се...
17 јун 2018
Та плашљива, тужна вода,
као дете које пати,
пре него такне земљу
изнемогне.
Мирно стабло, миран ветар.
У тишини омамљивој
овај плач и фин и горак
само пада.
Небо као силно срце
отвара се у свом болу,
и не киши, већ крвари
тихо, дуго.
А људи не осећају
у свом дому ту горчину,
то послање тужне воде
са висине.
Ова...
15 јун 2018
Легох на ноћно поље, усред мирисног цвећа И сна рукама нежним затворих свести врата: Сазнати шта је тајна, загробна, вечна срећа Помоћу сна доброга, најближег смрти брата. Ал зашто сан да није најверна смрти слика? О, колико немира са оне стране свести! У сну, из свега бију хучни потоци крика, Свему около мене сан носи...
14 јун 2018
Сонет се лако ствара.
Пазите, браћо млада,
Ја ћу га створит’ сада,
Макар да немам дара.
Узме се форма стара
Стих по стих у њу пада,
Крај се са крајем склада —
И форми нема квара.
Још јаче силом прегни
И форму јаче стегни
И — готова је стварка.
Сад, песмо, у свет иди!
„Сонет“ си — то се види;
Ал’ не види с’ Петр...
13 јун 2018
Баш свака ствар ме може одвући од стихова:
женски лик, или нешто и горе од ликова –
потреба несмирене земље – њој никад доста;
често и неприпремљен, сада се лаћам посла
уз труд уобичајен. А кад сам био млад,
ни пребијене паре не давах за стих тад,
нити да будем песник без мача сред деснице
који се с вером пење до звезде...
12 јун 2018
(Ретка птица)
Писац
криманилистичких романа разговара с полицијским детективом.
– Молим вас да
се потрудите и уведете ме у јазбину варалица и пробисвета.
– Са
задовољством.
– Упознајте ма
с два–три убилачка типа.
– И то се
може.
– Морам да
пробавим и у тајним јазбинама разврата – тражио је писац још да га упознају...
11 јун 2018
Не помаже ни муж, ни дете, ни гласовир.
За вас је у греху мир.
Бити несретан мало више или мање
све је једно.
Крити у срцу за све гнушање
о како је бедно.
Ви нисте криви знамо
за оно што ће бити,
несрећа је баш част.
Дужност је лаж из прикрајка
за нас што болно гледамо.
Не чини ништа ако сте мајка
од тог је лепша...
09 јун 2018
Ни свети ни проклети
довијају се како да те преваре
у шареном свету привида.
Вребају твој живот,
мрве га и лочу.
Што један замисли, други изусти ;
што један испусти, други подигне.
Играју се мајстора и шегрта.
Ти си им модел за ђаволово унуче
и трозубу
ђаволову прабаб...
08 јун 2018
Ја који сам одавно већ
склопио савез са свим путевима
са свим часовницима
па и онима што занавек
да раде престаше
изађем понекад до
станице аутобуске
Седнем уз чашу воде
загледан у даљине
што се разилазе
ту одмах
убележене већ у рецкама
гумених точкова
Ресторан се двапут на час празни
следећи неумитно кретање казаљки
Ево,...
06 јун 2018
Лаки мирис наше постеље прожеће,
гробнице дубоке биће нам дивани,
окруживаће нас необично цвеће,
што за нас процвета некој лепшој страни.
Док последњи жар им троши чежња иста,
две огромне бакље наша срца биће,
и у близаначка огледала чиста,
у два наша духа – сјај двоструки лиће.
У вече од плаве и румене тајне
грцаће...
04 јун 2018
Ти не волиш и не жалиш мене,
нисам више мио срцу твом?
Гледајућ у страну – страст ти вене
са рукама на рамену мом.
Смешак ти је мио, ти си млада,
речи моје ни нежне, ни грубе.
Колике си волела до сада?
Које руке памтиш? Које зубе?
Прошли су ко сена крај твог тела
не сревши се са пламеном твојим.
Многима си ти у крило...
03 јун 2018
У једном куту небеснога шара
Још од постања стоји Разбој вити,
Ту Господ седи вечно. Живот ствара. И чунак стално пролета кроз нити.
Од Зла и Добра, од меда и жучи...
И анђели Му носе танку пређу
Од славе, јада, памука и тучи,
Јаковну, слабу, јаснију и блеђу,
Са једне хрпе, големе к'о гора.
У основицу, честу или...
02 јун 2018
Лута нам месец око собе,
крај стрехе плови наше,
сребром нам напунио чаше
и стаклене боце обе.
Месечином сам се опила често,
због среће, због јада
Пијмо, пријатељу, и сада,
прозорска отвори крила.
Видећеш, мање је слатка часа
твог старог вина
него купа ова с висина.
Пијмо је. Ноћ је кратка.
Пијмо, пријатељу и сад...
01 јун 2018
У кврге су ме бацили, о срама!
Да, то је било у прастаро време.
Јесам ли био крив? и зашто? — Тама
Ћути, и редом сва створења неме.
У кврге су ме бацили, о срама!
Неко их стеже, а не видим ко је,
Ал̓ чујем како шкрипе кврге гнусне,
Под силном стегом прште кости моје,
И крв из рана на махове пљусне.
Неко их стеже,...
