Љубим те, љубим, душо,
Љубим те, рају мој!
А осим тебе никог,
До само народ свој.
Он ће са мачем доћи
Кад куцне један час —
Отеће стару славу,
Добиће нови глас.
А ти ћеш, моје сунце,
Сво благо моје — сво,
Ти ћеш ми родит сина,
Да чува благо то.
2.
Често те у сну снивам,
Моја љубави!
Често те тако виђам,
Цвете убави!
Па грлим небо плаво,
Грлим, уздишем;
А љубим сунце јарко,
Љубим, издишем.
Ал’, ево, зора свиће,
И, ево, прође сан;
Ал’ тебе нема, нема —
Нема да сване дан!
1862.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!