Слушам у мирној љубичастој ноћи
Где шуште звезде; и мени се чини
Да често чујем у немој самоћи
Певање сфера на топлој ведрини.
И чујем тихо у осами тако
Вечити шумор из земље и свода;
И слушам дуго, немо и полако,
Те речи лишћа и тај говор вода.
И ја разумем те гласе што хује,
Тај језик Бића и тај шапат ствари...
Често...
31 мај 2018
Размрсио сам собу где спавам, где снивам
Размрсио сам поље и град где живот проводим,
Где светло се скупља у мојим одсутним очима,
Где сунце излази, где снивајући бдим.
Свет мале среће, без површине и без дна,
Са одмах заборављеним чарима,
Рођење и смрт замрси њихове додире
У неба и земље помешаним наборима....
30 мај 2018
Под ракитом, коју бршљан скрива,
Склањамо се ми од невремена –
Наша леђа огртач покрива,
Ти си мојом руком овијена.
Преварих се: ово жбуње немо
Не покрива бршљан, но хмељ неки,
Зато боље – хајде да простремо
Испод себе тај огртач меки.
195...
29 мај 2018
29
мај
1.
Љубим те, љубим, душо,
Љубим те, рају мој!
А осим тебе никог,
До само народ свој.
Он ће са мачем доћи
Кад куцне један час —
Отеће стару славу,
Добиће нови глас.
А ти ћеш, моје сунце,
Сво благо моје — сво,
Ти ћеш ми родит сина,
Да чува благо то.
2.
Често те у сну снивам,
Моја љубави!
Често те тако виђам,
Цвете...
28 мај 2018
О, шта ће мени соба пуста
што молитве је пуна била;
он позва ме сред мрака густа;
и на груди сам му груди свила.
О, шта ће мени дом мој сретни,
ни брига мајке ми не треба;
од мојих власи кров ће цветни
од олујног нас скрити неб...
27 мај 2018
Моје је небо, моје зоре плаве,
Мој пурпур ружа и глас из гнијезда,
Мој шум ријеке кад се часи јаве
С повратком тихим вечерњих звијезда...
У мени гори једна света ватра,
И моје срце све грли и љуби...
Снагу ми душе никада не сатра
Замахом кобним живота бич груби.
Горд сам и сретан што се вазда могу
Уздићи вјечној љепоти...
26 мај 2018
Ви који звуком разасутих рима
слушате уздах што беше срцу храна
у првој тлапњи младеначких дана,
кад делом други човек бејах свима,
различит стил што плаче и мисао има
због пустих нада и због пустих рана,
надам се да ће схватити ком је знана
искуством Љубав: опрост молим њима.
Но свако је дуго, сада добро видим,
о...
25 мај 2018
Нисам самозванка – дошла сам у дом свој,
Нисам ни служавка – не треба ми хлеба.
Страст сам твоја, недељни одмор твој,
Твој дан седми, жена са седмог неба.
На земљи, тамо, давали су ми грош,
Жрвањ о врату и камен у грудима.
– Вољени мој – зар ти је нејасно још?
Ласта сам твоја – душа с крилима!
Април 1918.
...
Ако те не буде
било, има да те нема, то да знаш! Нико не умире тек онако, што му се умире.
Свак умире да би му неко дош‘о. И ја сам за живота био другима, па је ред да и
мени дођу други. Кад би’ знао да ми нико неће доћи: не бих умро, макар живео
хиљаду година. Сад живим за инат онима што ми вичу:
“Дабогда умро!
Дабогда...
24 мај 2018
Каранфил, црвенкаст као стид,
Отвара слатку латицу сећања.
Од белог јоргована боли ме вид,
Од плавог — рука скоро сања
Да су јој прсти постали цвет
Па тужно и весело миришу
Крај руже која је скупила свет
И крв и тајну и усне које сишу
Са друге усне смех и смрт.
О најлепше се липа смеје —
У самом ваздуху као густ...
23 мај 2018
Ноћ, напуштена јеОд планина па све до мора.Али ја, она која те успављује.Ја нисам сама!Небо, напуштено јеОд месеца који пао је у море.Али ја, она која те држи.Ја нисам сама!Свет, напуштен јеЉуди су тужни и ти то видиш.Али ја, она која те грли.Ја нисам сама!Превео Бранислав Прелев...
22 мај 2018
Кад немирно чело дечаково чезне Да се мутни снови ко рој бели вину, Уз кревет му стану две чаробне сестре И сребрни нокти с прстију им сину. Ставивши дечака уз прозор, за којим Плави ваздух тече по бујноме цвећу, У његовој коси, пуној росе, својим Прстима се страшним и чаробним шецу. Он слуша шта пева дах им што мирише...
III
Од тебе ћу мисли да одвратим,
Не у гостима, за вином, већ на небу.
Код суседа неко некад ће да сврати,
Кад чујем звонце, сетићу се тебе.
Банућу к њима док децембар бруји.
Из врата у врата. Ходник је преграда."А ви откуд? Шта је, шта се тамо чује?
Какве ли сплетке колају по граду?
Да ли се туга свеједнако вара?
И...
19 мај 2018
О, неранџин цвете мирисни и бели,
И ми смо женици стигли из далека.
Царске твоје ките судба нам додели,
Јер невеста жудно на жалу нас чека.
О, неранџин цвете, окити нам чела!
Нисмо за плач дошли ни за покајање,
Нити нас је судба за робље довела.
Младенци смо, што су дошли на венчање!
И невеста наша, Слава Победника,
Са...
18 мај 2018
Кад се небо мути, не каже зашто,
Нит росна киша рад кога пада,
А срце моје да каже на што
Што оно само зна за се сада?
Јер зар да коме чувства изјавим?
Та пре ћу мртва да се утајим!
Скрива се земља под покров ноћи
Док звезда трепти на небу сјајна.
А завес срца зар треба поћи
Да снимим? чувства и јавним тајна?
Нек...
17 мај 2018
Магла ће ти лик, а уздах бити име.
Лептир у чаури што свест свилену скрива
У срцу тренутка, док мисао остаје жива
А тело се губи, без влаге и тежине:
Олујно твоје срце у стакленој башти
Куцаће раскош времена, старост песме.
Са прозора тесних видеће се често
Твој корак горе-доле, који не мери ништа.
Бићеш у посебном...
16 мај 2018
Ноћас када сам ја спавати хтео, Жељан да тело уморно одмарам, Дух старе среће обузе ме цео, И ја сам пошô срце да отварам. Из снова прошлих, пријатних кô дýге Нисам видео овај живот груби, Већ моје небо, мој завичај туге И тебе с венцем што ти косу љуби. И тебе с венцем. А туга се сплела У тајну жељу, пуну нежне таме,...
Мирише сва кућа на јабуке бране,
У подруму почиње да превире шира,
Слади мирис шљива на све села стране.
Први жут лист пада у зеленило вира.
Свештеник молитву чита,
Али много се јасније чује
Како у кошницама пчеле зује,
Како у лебарници тапшу сита.
Много се јасније чује
Како тужно мучу два вола,
Како неко оправља...
15 мај 2018
Већ очајан и лишен моћи,
Ја нисам очекиво спас.
Тада у чемерној самоћи,
Твој њежни зачуо сам глас.
И он је био као зов
На нови пут, на живот нов.
И ти ми руку своју пружи,
И љубав нас у једно здружи.
Како је дуга била ноћ
У којој, драга, тебе снивах!
Већ мислио сам: нећеш доћ.
И рекох: она ти је жива
У твојој жељи,...
Наши су животи – Швајцарска –
Тако тихи – тако хладни –
Док у чудно поподне неко –
Алпи свој вео не размакну
И угледамо – Далеко!
Италија је с оне стране –
Мада кô стражар између –
Алпе свечане –
Алпе сиренске –
Вечито чувају међу!
(Емили Дикинсон, Поезија, превели Јасна Левингер и Марко Вешовић,
Свјетлост,...
13 мај 2018
Уво ми води тица разнежена
Негде из траве очара ме склад
Цвркута тихог ко да млада жена
Задихано моли божанствени пад
Ногу ми води црна кадифена
Кожа ливаде и јелења глад
За зеленилом у мени јелена
Црног учини и замамни хлад
Шума дозва ме ко да заљубљена
Зајеца женка ал прену ме јад
Обличја што га моја даје сена
Јелен...
12 мај 2018
Од како седим, од како старим,
Ја се не дивим сваком воћу,
више речи и више ствари,
које не желим, нег које хоћу.
А ти ме враћаш на старе стазе,
ја због тебе земљом ходам,
и пуштам да ме дани газе,
и прљава ме носи вода.
И пуштам да ми видаш ране,
свака је тешка и дубока,
а истина ме увек гане,
ослепео бих без твога...
11 мај 2018
Ко зна шта пламиња у тој тами.
Он још није човек а већ рука к челу;
са неким чудним знацима по телу
није ни дошо, већ би да се сами.
Над њим, ко да бају, стоје жене.
Јер само оне знају шта то искри,
да ли духовни или пламен мирски.
Стоје и ћуте, мудре, скамењене.
Није ни човек а већ рука горе,
тамо где лебди знак...
10 мај 2018
Кроз моју душу прошла су два рата, Два стара орла завета и славе, Прошла су црна, засићена јата, Пали крсташи и заставе праве. Кроз моју душу прошле су све трубе, Добоши, песме и крваве сече, Хиљаду срца што гину и љубе, Дан пун гробова као звездâ вече. Кроз моју душу прошли су пукови, Еполете, сабље и шињели сиви,...
