Долази ноћ која буди У теби уснули кавез У коме звери и људи Склапају братство, савез. Ти само знаш шта бруји У тој џунгли од тела: Кољу се лав и славуји И криче јата бела. Низ тебе сав крвари Медвед са венцем од иња И слепи слонови стари. Препун си змија, мајмуна. Док негде у дну тек тиња У сетном...

Сонет - то је роб. У форми пута Слободна мисао трепти поринута, Сва измерена, ко тело регрута, И униформом скупом утегнута. Сонет је - господин.Жртвоваће роду И мисао; пренебрећи ће у ходу Интерес, да би одржао моду: Као мушки цвет, не робује плоду. Роб и господин! Екстреми се споје. Још увек су им речи одабране: Робови...

На талогу година лежиш Дуже од свог сна Дуже од јаве свеколике Дуња жута У прозору што свој сјај стере Одсјај Оца оца оца И Матере матере Жишке кликера твојих Кликера лице За руку док те воде Болести сутрашњице Њихове верне клице Последњи повој песме Залогај тај што нас прти У врву немилице Залогај смрти Тај...

С друге стране гроба жива звезда куца И запаљени ветар на почетку дана снива Ноћ у моме гласу више не дозива Просторе изгубљене које поседују сунца Крв моја заспала под каменом не бунца Због пакла из земље ископаног ко жива Овде камење пева и птица се скамени сива Овде су сви први пут мртви иза последњег сунца О...

Упели се огромни облаци неки да заувек одвуку  нежну луку неба преда мном. Узалуд већ вече свако  кроз прозор гледам:  Влашића Седам не сплећу више свој венац росан  над усамљеном тополом; нити звезда она са руменим жаром расцветава се над старом оголелом шумом. Растале се заувек,...

Оставила си дух прошлих времéна У одајама својим оног дана, Кад су те немо од твојих драцена, Ружа и снова однели из стана. Жалила ниси, изгледа, што мéна Живота у смрт беше тако рâна. Испратише те мартовски ветрићи, Сунце и уздах света што је плак’о. О, ко би рек’о да ћеш ти отићи Мирна и бледа,...

Дванаест месеци Као дванаест апостола Прате Годину Година одавно сумња Да ће је Један месец издати Плаши се месеца Маја Јер је Мај Склон пољупцу ...

Живео је на Истоку, у древна времена, један човек по имену Агатон. Беше то човек прзница, љут, напрасит, склон пороку гнева. С људима се рђаво слагао, често се свађао с њима. Много би пута плануо и долазио у јарост за ма какву ситницу и напослетку је дошло дотле да се завадио с целим светом тако, да му је живот...

Добро јутро, 7. јула Чак и у кревету моје мисли чезну за тобом, бесмртна моја вољена, потом опет тужна... ишчекујем судбину да видим хоће ли нам удовољити. Једино могу да живим са тобом, или уопште да не живим. Да, решен сам да лутам, толико дуго, толико далеко, све док не будем могао да долетим у твоје наручје...

− Како се зову ти мали, дивни цветови што ничу у једној души? − Зову их чудно: стихови. − Кажу (да ли је то истина) да цветају кад се у човеку велико нешто руши? − О, то би била страшна истина! − Реци, у каквој души и када то чудно цвеће цвета? У души којом Бог влада, у души у којој се гради високи, светли, дивни...