Кроз свест и нерве чујем да корача Сенка тишине и нејасна мира, И густа магла лагано се збира У покров бола, у завесу плача. Осећам додир трулог огртача, Себе, да идем из овог оквира, И влагу земље, да линије спира, Док шапат први буди се и јача. Гледећи како изумире време Слепоме телу, што га инстинкт крепи, За огледало...
30 јануар 2018
28 јануар 2018
„Преко прага прекорачи десном ногом“, -
подучавала нас је, некад давно, бака,
када би, после доручка, сестра и ја излетале на улицу,
сударајући се при том на прагу.
Исто тако негде су полетали ласта, или врапчић,
кад би испали из гнезда.
Ми би вукле ту птичицу цео дан са собом,
а предвече би је остављале у врту.
Ко...
26 јануар 2018
Субота, један сат
после поноћи
Говориш ми тако
нежне и умилне речи, драга Музо. Eh bien, стога те молим да за узврат
примиш ове још нежније и умилније речи. Твоја
љубав натапа ме као млака киша, све док не продре до самог дна мог срца.
Зар ти не поседујеш све што је потребно да бих те волео – тело, ум, нежност?
Твоја...
24 јануар 2018
24
јан
И ови те, Светла, иду да продаду:
Сви те вођи воде од трга до трга!
Само на пазару твоју цену знаду,
Твоју снагу мере по терету кврга...
О земљо створена за светле мегдане,
Увек си на тезги срамних трговаца;
Сви продају твоје краљеве и бане,
Крв твојих синова, и завет отаца.
Дрину, поред исте и бразде...
20 јануар 2018
Шта треба за чудо? Кожух обучеш,
с прста од данас, зрнце од јуче,
па, уз прегршт сутра, очи нек арче
огризак пространства и неба парче.
И чудо збиће се. Давна чудеса,
ка земљи вуку, ту је адреса,
тако ка циљу устреме грађу,
да и у пустињи житеља нађу.
А дом ли остављаш – звезду укључи
с четири крака сјај нека лучи,
да...
19 јануар 2018
мушкарци зову и питају ме.
зар сте ви стварно Чарлс Буковски,
писац?
понекад сам писац, кажем,
најчешће ништа не радим.
чујте, питају, свиђа ми се то
што пишете – имате ли нешто против
да дођем са десетак пива?
можете их донети, кажем,
под условом да ви не улазите...
када ме позову жене, ја кжзем:
о, да, пишем,...
17 јануар 2018
Далеко су села, обале и горе
И голубље небо домовине драге,
И сањиве шуме, и широко море,
И вечери сјетне, божанске и благе. –
Далеко, далеко, бескрајно далеко
Оно топло сунце што ми живот даде,
И с њиме све што је ужасно и дивно –
Мој дух и срце, сву срећу и јаде...
Ах, у мом је срцу много сјете, много!
Ћутим, кȏ...
16 јануар 2018
Господ ти је дао свету искру. Кресни,
И обасјај таму где песници живе,
Мајушности своје нека буду свесни.
Сруши, ко од шале, њихове олтаре
И идоле многе којима се диве!
Разбиј предрасуде и калупе старе!
О размахни руком крепком, нек се крха
Стара трошна зграда од дна па до врха!
Гони бедну браћу ко бура матрозе!
Нек...
15 јануар 2018
Ужичани Сремце, Левчани Космајце,
ексером у око, кундаком у јајце!
Сомборац ножем пори Смедеревца,
па му на калем намотава цревца,
а о курјацима и да не говорим!
Свињар овчара сустиже у Чачку,
и у Чачку му на живот ставља тачку:
у распорен му трбух ушива пса и мачку,
а о џелатима и да не говорим!
Кувар на пекара...
13 јануар 2018
Склон сневању а сам одвајкада
Из немира
Себи непозната
Окреће се
Загледа се у час
Свог постанка
И престанка правог
У почетку види завршетак
У свршетку
Не види почетак
С краја на крај
Тако надалеко
Да је знао
не би ни гледао
...
12 јануар 2018
12
јан
У дну успаване и неме алеје
Стоји у ноћи под јесењим мразом
Мраморна вила. Ветар тихо веје
Самотним вртом и замрзлом стазом.
Свуда је мирно. Камене балконе
Кентаври држе, и ноћ дуга ова
Безгласно, немо, неосетно тоне
Алејом црних, голих кестенова.
Само, - у тмини, полумраку ледном
Види се негде слаби зрачак плама
у...
09 јануар 2018
I
Ко у раменима осећа земљину тежу
као прикривени бол,
припада потомству оних што су у древна времена
знали за вештину лебдења:
оној потпуно друкчијој врсти наших предака,
не ових што нас досежу крвљу изнутра,
већ неких прозрачних што нас дотичу само споља
уснама златним као вечност.
То је тај родослов од којег...
08 јануар 2018
Ступају преда мном Очи пуне бљеска,
Ко Анђео да их магнетичним створи;
То су моја браћа, два брата небеска,
Лијући ми оком огањ несагорив.
Штите ме од греха и несреће друге,
Кораке ми воде по стазама Лепог;
Ја сам њихов сужањ, они моје слуге;
Тој буктињи живој покоран сам слепо.
О, прекрасне Очи, блистате ко свеће
Кад...
07 јануар 2018
07
јан
#hiddenval {display:none;}
Море,
какав сан? Недеља ево има како се не спава. Те Божић дошао до Скопља, сад је у
Прешеву, па у Билачи, и све ближе и ближе к нама. На веригама осушени врапци
већ се троше. Ципеле с "копчама", минтан од јумбасме и шајкача од
војничких шињела одавно су готови и чекају ме. Ено...
05 јануар 2018
Лепо је уз звиждук или певушећи
обујмити драганину главу ко
старица што мрмља играјући се са
мачком која се пред капијом башкари
овде стогове разносе по стрњишту
дева млађана узвикује трчећи док
ветар пирка под сукњом тврде су
јој бутине а миле косе су јој (љубим их)
стог зелени у распеваном наручју мом!
16. јануар...
04 јануар 2018
Све загонетка гања јеедна другу –
Лутању моме догледа ни краја…
Хаос незнања!...Мутно – нигдеје сјаја!
Ћутим сву нашу биједу и тугу.
Ја не знам рећи шта ме тада боли,
Но зато душа знаде како ми је,
Ах, тешко, тешко!... Неће даутоли:
Дубље! Све дубље загонетка рије!
Дубоко ћутим трагику човјека,
Све катастрофе природе...
03 јануар 2018
Бахћем се и дахћем, гле, у кошмару и сви снисмо
Освајање простора нечим што је без мере
Савладасмо понижење... и убисмо! и убисмо!
Као да то и ми нисмо!
Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте
Недирнуто?
За њега бар знам да сања тај сан
У трбуху своје матере.
Тако тесно обвијен као да сања о простору,
О...
02 јануар 2018
Сваког су јутра више јеле и гушћа хладовина. Пролазе дани и недеље, а цео живот ко година. Но да л`постаје срце мудрије док сати, дани, године лете? Не. Ја се молим исто онако ко некад кад сам била дете. И у тренутку сваком тражим још увек исту ону лепоту у новој књизи, и у људима, у сновима и у животу. Ја сањам смирај...
01 јануар 2018
За Аделу Фуше
Jануара 1820. године
Неколико речи од тебе, вољена моја
Адела, поново је променило стање мог ума. Да, ти можеш све да учиниш са мном,
јер заиста бих био мртав када нежни звук твога гласа, благи додир твојих
обожаваних усана, не би били довољни да дозову живот у моје тело. Са каквим ћу
осећањима,...
