За грофицу Гвичоли, 25. августа 1819. године    Најдража моја Тереза, Прочитао сам ову књигу у вашој башти. Љубави моја, нисте били ту, јер иначе не бих могао да је прочитам. То је ваша омиљена књига, а писац је био мој најдражи пријатељ. Ви нећете разумети те енглеске речи, ни други их неће разумети,...

Не могоше га у платно ни повит а неутешног сумора сен сива неотворене очи му целива: - Он зајеца, и постаде видовит. И сад преко свих вода, стена, гора, кроз завесе бедеме и мандала, он види сваку сузу кад је пала, јасно, ко ноћу капљу метеора. Он види сузе и неисплакане, из сувог ока што на душу кану, где скамењене...