Још отворен стоји прозор мали, Видећу је... чежња ми се пали, Чисто леће корак неједнак! Хеј, месече, та ман' се облака, Или боље, нека мрака, мрака — На прозору чујеш шапут лак? Срце стане, куца, куца, стане. Шта л' то миче, па опет омане? Глас мој тепа тихо "лаку ноћ!" Ветар пирне... та беше ли тамо? Завеса се...

Ја имам часове дугог очајања, Безнадежне туге, обмана, и јада; Ја имам часове када се слатко сања И пожудно жели и блажено страда. Ја имам часове чедне, кротке, смерне, Кад чистотом трепте мисли моје младе, И у мојој души побожне и верне, Зашуморе химне, похвале и наде. Јест, душа је моја ко кутије старе, Што у светом...

Већ пола века Испред Дома револуције Долази народ Доведен Аутобусима Тракторима Табанима и трамвајима без шина Да слуша говор Истог Говорника Који виче исту причу Већ пола века „Наши проблеми су велики Озбиљни и светски! То нису проблеми за свакога! То су проблеми Достојни само нас! И тако даље! Нисмо ваљда очекивали Да...

Као пеп'о сив је сав небески свод, Склупчало лишће свенуле тајне – Увело лишће у сне очајне; Самотни Октобар успорио ход – Године моје те пренесећајне; Тмине и тмуше затамњују род – Згран – језеро стрепи од зебње бескрајне Сред утварне Горе, зване Недоход, Где су гуле гробне – мрачно завичајне. Једном, кроз...