1 Љубицу, смерни цвет, покропи росом зора. А нељубљеној сан дарова плав. 2 Што боса твоја нога разбија росу, лепојко? Језа се низ травку слива, заболеће те глава. 3 Јутром шта сана тражиш росноме на пропланку? Сунце је на уранку, гуја се у котур свија, опечиће те младу. 4 Нек боли, не заболела; нек печи, не...

Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности. Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна; мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те...

Болни, али зачудо драги мени су дани, када опазим да људи су ми туђи, неискреношћу зазидани од мене као тврдом кулом, те бежим у шуме и у душу биља роним неким новим, у осамљености рођеним чулом; када радије од пријатељске шаке, милујем дрвета каквога нежни, румени прут; и бежећи са топлог, сестринског...

Играш се сваког дана светлошћу свемира. Профињена узванице, стижеш у цвету и води. Више си но ова бела главица коју стежем свакога дана попут грозда. Не сличиш никоме откако ја те волим. Допусти да те положим међу жуте венце. Ко ти записује име димним словима међу јужним звездама? Ах, дај да се сетим каква...

Јабуко сумрака над Битвом луда хармонико уцветалих ливада глушачко пролеће. Лепотице кажњеника у логору песме предобра вило. Пењи се на моју крхку пут без страха. Мироваћу као камен волећу те до последњег даха. У нашој љубави расцветао се од среће пламен. И љубићу руже дисања сањаћу те испод небеског грања. Сад мислим...