Кад мојих стопала више не буде у прашини пута овога, и скела буде редовно пловила без мене, кад будем купио и продао последњи пут, и мојим одласцима на пијацу у зору и враћању кући у сутоне буде дошао крај, шта ако ме се не будеш сећала, ако ме никада не будеш позвала подижући поглед ка звездама. Када прах буде прекрио...