19 април 2017

Октавио Паз | ОЛУЈА



У црној планини
Бујица урла високим гласом
У том часу
Ти ходаш над понорима
По свом уснулом телу
Ветар се у тами бори с твојим сном
Гуштара зелена и бела
Млади храст, миленијумски храст
Ветар те растаче и кида и руши
Отвара ти мисао и расипа је
Вртлог твоје очи
Вртлог твој пупак
Вртлог твоја удубина
Ветар те цеди попут грозда
Олуја у твом челу
Олуја у твом потиљку и твом трбуху
Хлади те као сува грана
Ветар
У слабинама бујице твога сна
Руке зелене и ноге црне
Кроз грло
Камена ноћи
Привезаног за твоје тело
Уснуле планине
Бујица урла
Међу твојим бедрима
Монолог камена и воде
На обалама твог чела
Пролазиш као птичја река
Шума сагиње главу
Попут рањеног бика
Шума пада на колена
Под крилом ветра
Сваког часа све виша
Бујица урла
Сваког часа све дубља
Преко твог уснула тела
Сваког часа све више je ноћ

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!