Дан некрштен, а увече слава, Као Улис бежиш бреговима чудним, Покошено поље, а остала трава, Несаница зори, а киша за будне. Расина жубори а Згржа пламса, Ко да ватром ваби јастреба у лету, Са доксата древног опет чујем Брамса Или препелице већ у зановету. Недеља у сукну, а срма у среду, Предео отворен...

Драга и ја на забаву неку, Са облака, где нам љубав била, Кренули се: падала јој свила, Ход и осмех у музику меку. Остависмо будућност далеку, Дан вечности, покрајину вила, Места кондор где развија крила, Да би стигли на игранку неку. Уиђосмо у дворану журно. С наших лица још се небо сија. Нисмо знали за живот и звона....