Памтим зимско јутро, кад си сузним оком Гледала у моје очи што те воле; Хтела си да видиш у дну душе, доле, Да ли спава љубав или вешта глума. ...Гледаш дуго, дуго. Зора тече током. Али твоје очи, негда смело холе Видео сам тада како ћутке моле. Свуд тихо. Смркова шуштала је шума. И сад, удаљен, видим...