29 децембар 2017

29 дец

Марк Твен | ПИСМО ЗА ЛИВИ

За Ливи, на њен тридесети рођендан ХАРТФОРД, 27. новембар 1875. године Драга Ливи, Шест година прошло је од мог првог великог успеха у животу када сам те добио, а тридесет година прође од када је Провиденс прославио срећни догађај твог доласка на свет. Сваки дан који проживимо заједно учвршћује моје уверење да...

28 децембар 2017

28 дец

Ирина Сабурова – МОЖДА

Можда у Конгу или у Аргентини у маси људи зачућу тихи смех. И сетићу се одмах: модрина неба вечерњег, твоје лице – и снег, и снег, и снег... Можда у Чилеу или у Парагвају или у једном једином родном крају– Зар ме не познајеш? – упитаће вољени глас. А ја ћу одговорити: – Не, не познајем вас. Па ипак – ма где то...

27 децембар 2017

27 дец

Ђура Јакшић | НОЋ У ГОРЊАКУ

Као бедем тврди црна поноћ стоји, Преко кога прећи пуст се живот боји. Побожна обитељ светог манастира Грешноме је телу давно нашла мира. Онемеше стене што неме бејаху, Умукнуше звери у дивијем страху. Не миче се листак, шума не шумори, Мрка поноћ прети мркој пустој гори... Па и Млава пуста уздише потмуло, Да се не...

26 децембар 2017

26 дец

Јохан Волфганг Гете | ДОБРОДОШЛИЦА И РАСТАНАК

На коња – срце бурно рече; полетех скоро у исти трен. Љуљашкаше већ земљу вече, гором се плела ноћна сен. Рамена храста – исполина већ заогрну маглен скут, из жбуња гледаше ме тмина стотином очију уз пут. Месец се мутни тужно њих'о засевши на облачка хум, махаше ветар крилом тихо, стравичан слушах његов шум. Ноћ...

24 децембар 2017

24 дец

ИНДИЈСКА НАРОДНА ПРИЧА

Некада давно сва људска бића била су богови, али су тако злоупотребили то своје божанство да је врховни бог Брама одлучио да им га одузме и сакрије га тамо где га никад неће наћи. Али, питање је било где сакрити њихово божанство. Зато је Брама сазвао савет богова да би му они помогли да одлучи.  - Хајде да...

23 децембар 2017

23 дец

Димитрије Митриновић | ЈЕДАН ПЛАЧ

22 децембар 2017

22 дец

Оноре де Балзак | ГРОФИЦИ ЕВЕЛИНИ ХАЊСКОЈ

Душа моја лети према вама, заједно са овим папирима. Говорим им попут безумника, на хиљаде ствари. Попут лудака мислим да она иду ка вама да би вам поновила моје речи. За мене је немогуће да појмим да ће ти папири, које сам пресавио, за једанаест дана бити у вашим рукама, а ја овде остајем... О, да, звездице моја, далека...

21 децембар 2017

21 дец

Милан Ракић | ЈЕФИМИЈА

Јефимија, ћерка господара Драме, И жена деспота Угљеше, у миру, Далеко од света, пуна верске таме, Везе свилен покров за дар Манастиру. Покрај ње се крве народи и гуше, Пропадају царства, свет васколик цвили; Она, вечно сама, на злату и свили, Везе страшне боле отмене јој душе. Векови су прошли, и заборав пада; А...

20 децембар 2017

20 дец

Милорад Павић | ЉУБАВ КОЈА ЈЕ СВАКОГА ЈУТРА ГОДИНУ ДАНА СТАРИЈА

Наравно, Минотај има право. Наш разговор у трпезарији јесте био Шекспир. "Макбет", први чин, сцена седма. Ја сада покушавам да испод оног свог осмеха који уједа, спроведем над Минотајем поступак који би се условно могао назвати лечење. Лечење наше оболеле љубави, која је свакога јутра годину дана старија. Како се...

19 децембар 2017

19 дец

Аjaтен Мутлу – ИЗГУБИСМО СЕ У НАМА САМИМА

разговарале смо иза камина самоћа и ја оставиле смо гласове на стољњаку и одшетале плави месец је такође шетао са нама мачка боје лешника гледа заслепљено треперећа црвена светла стајала је и гледала у сенке испреплетаних духова што падоше у воде Боскаде као усамљени лав протежући се неко време човек је седео сам жена...

18 децембар 2017

18 дец

Антон Павлович Чехов | ЧОВЕК

Висок, витак и смеђокос младић, који још није проживео доста тога, у црном фраку и са снежнобелом краватом, стајао је на вратима и, не без туге, посматрао салу, испуњену заслепљујућом светлошћу и паровима који играју валцер. „Тешко је и досадно бити човек“ – мислио је он. „Човек – то је роб не само страсти, него и...

15 децембар 2017

15 дец

Ђура Јакшић | ПОЗДРАВ

Ој, Козаче, ратни сине!... Сред грмљаве и звекета, Усред наше бојне муке, Слушао сам танке звуке, Пуне бола, пуне сете, Кô да слушам старе бајке Твоје гласне балалајке. Гледô сам те, пун милине, Како јездиш, како летиш И крвавом шашком претиш; Па још кад се, Козак, сетиш Твоје лепе Украјине,...

13 децембар 2017

13 дец

Мирко Королија | МЕНАДА

Са дивљим, бледим ружама у коси Дугој и прашној, врела, полунага, Вришти и игра; крши јој се снага, И уски сандал клизи с ногу боси'. Лозовим лишћем тирс овијен носи И кротал тресе; и њедра јој драга Залило вино, и пламена влага Очи и лице ужарено роси. Страшћу и слашћу миришу јој уста; Опија, пали њена пјесма пуста. Гомиле...

11 децембар 2017

11 дец

Велимир Рајић | ОТАЏБИНИ

Крв рођена ме свег сажиже врела; У сузама се покајничким купам; Са светим страхом, погружена чела, Пред жртвених Ти грешном ногом ступам. Јест, ја сам силно грешан према Теби, Ја нисам иш'о путем Твојим светим; Ја сам се само старао о себи, А никад Тебе Мајке да се сетим! Досад сам био себичан и ружан: За своје боле...

10 децембар 2017

10 дец

Данило Николић | МЕЛИХАТ ИЗ ГЛОГ

То ти си, Роза? Мене познаш? Мелихат, из Глог. Чекаш трактору? Чекаш, знааам како осећаш ти. Мука, мука, мој Роза. Увек, за човек, то. Мука. Идеш, бегаш, а ја? Мој сестра, овај Мелихат не знам за мир од смрт твог брата Станко. И сада могу ти све да кажем. Смем. Стара сам и ја, потпуно. Сад има да знаш: не убило њега...

08 децембар 2017

08 дец

Момо Капор | КЊИГА

Како се човек уопште одлучује на писање књиге? Можда се то дешава тек кад, после много година читања, ту књигу, још ненаписану, не пронађе ни у једној књижари, ни у ...

07 децембар 2017

07 дец

Јаков Шантић | ЛАКУ НОЋ

Нек те мирис љубичица Блаженијем кријепи сном; Нек славуји химне поју Божанственом чару твом. Нек те златне звијезде штите И мјесеца блиједи сјај. Нек доносе херувиме Твоме сну у загрљај! А ја шта ћу, но с немиром Чекат' кад ће ноћца проћж, Да у вече, сјутра, опет Теби речем: “Лаку ноћ!” Херцег-Нови, 1901....

02 децембар 2017

02 дец

Мома Димић | ЖИВЕТИ ИСПОНОВА

Тешко је живети кажеш А замисли како би било Испонова до најситнијег бода Проживети оно Што једном беше Што си већ разгртао рукама својим Слутећи да ће то стећи исти баш онај кров И нешто дима у провидљивом бескрају ваздуха Морао би створити и све те Што су из потајице у тебе пиљили Не дојављујући ти се дахом својим Нити...

15 новембар 2017

15 нов

Џорџ Гордон Бајрон | ПИСМО ГРОФИЦИ ГВИЧОЛИ

За грофицу Гвичоли, 25. августа 1819. године    Најдража моја Тереза, Прочитао сам ову књигу у вашој башти. Љубави моја, нисте били ту, јер иначе не бих могао да је прочитам. То је ваша омиљена књига, а писац је био мој најдражи пријатељ. Ви нећете разумети те енглеске речи, ни други их неће разумети,...

10 новембар 2017

10 нов

Вељко Петровић | ВИДОВИТИ

Не могоше га у платно ни повит а неутешног сумора сен сива неотворене очи му целива: - Он зајеца, и постаде видовит. И сад преко свих вода, стена, гора, кроз завесе бедеме и мандала, он види сваку сузу кад је пала, јасно, ко ноћу капљу метеора. Он види сузе и неисплакане, из сувог ока што на душу кану, где скамењене...

25 октобар 2017

25 окт

Милан Кујунџић Абердар | ТЕШКУ НОЋ

Још отворен стоји прозор мали, Видећу је... чежња ми се пали, Чисто леће корак неједнак! Хеј, месече, та ман' се облака, Или боље, нека мрака, мрака — На прозору чујеш шапут лак? Срце стане, куца, куца, стане. Шта л' то миче, па опет омане? Глас мој тепа тихо "лаку ноћ!" Ветар пирне... та беше ли тамо? Завеса се...

22 октобар 2017

22 окт

Милан Ракић | СИЛНО ЗАДОВОЉСТВО

Ја имам часове дугог очајања, Безнадежне туге, обмана, и јада; Ја имам часове када се слатко сања И пожудно жели и блажено страда. Ја имам часове чедне, кротке, смерне, Кад чистотом трепте мисли моје младе, И у мојој души побожне и верне, Зашуморе химне, похвале и наде. Јест, душа је моја ко кутије старе, Што у светом...

10 октобар 2017

10 окт

Душан Ковачевић | ЗЛО

Већ пола века Испред Дома револуције Долази народ Доведен Аутобусима Тракторима Табанима и трамвајима без шина Да слуша говор Истог Говорника Који виче исту причу Већ пола века „Наши проблеми су велики Озбиљни и светски! То нису проблеми за свакога! То су проблеми Достојни само нас! И тако даље! Нисмо ваљда очекивали Да...

03 октобар 2017

03 окт

Едгар Алан По | JULALUMA

Као пеп'о сив је сав небески свод, Склупчало лишће свенуле тајне – Увело лишће у сне очајне; Самотни Октобар успорио ход – Године моје те пренесећајне; Тмине и тмуше затамњују род – Згран – језеро стрепи од зебње бескрајне Сред утварне Горе, зване Недоход, Где су гуле гробне – мрачно завичајне. Једном, кроз...

21 септембар 2017

21 сеп

Јованка Хрваћанин | НЕВИЂЕНОМ

Ми се никада ни видјели нисмо, Спајала су нас само црна слова И црни дани у дугоме низу; Незнан и далек на уклетом броду Што оштрим кљуном не сијече воду, Ти си ми ипак био тако близу. И моја младост, заробљена птица, Радовала се ко сунчаном зраку Теби незнаном, испод црног крова; Био си радост једне душе младе, Плашљива...
Page 1 of 203123203Next