Волео сам вас и, можда, љубав још У мојој души није згасла сасвим, Но, нек вас не брине неки тренут лош – Ја не желим да вас растужим њим. Волео сам вас тихо, безнадежно Кад љубомора стидљивог ме сколи, Волео сам вас искрено и нежно – Нек Бог да и други тако да вас воли. ●С руског превео Анђелко Заблаћ...

Једноставно – до крајњих граница. У сваку реч је стао цео том.Живела. Волела. Певала и тужила ко птица.Градила себи бродове и дом. Да се опет врате, бродови ће зато отпловити само (мада се враћати можда неће увек).И умиреш зато да се будиш тамо.И све је у томе: године су крхке исто ко и век. Прскају атоми. Личе на силом...

У тами ћути село моје драго, ћути село моје и Србија ћути, ћути моје благо, љубави моје најлепши дар. У срцима тиња, у мраку пламиња — нове буне жар. Шуште кукурузи. Нова жита зру. Са брега, пропланка, у ноћи овој, у ноћи устанка, јасен игра лишћем, јасен ме поздравља шумећ тиху сету. И прошлости мојој која ме оставља, и...