Не убијајте псето ни вука.
Нећете скинути јарам с врата –
нема слободе,
док вам рука
милује децу, и сестру, и брата.
Не тражите по улицама мрачним,
риту и блуд, што црвени.
Ено вам рита на постељама брачним,
а срам у љубљеној жени.
Кад убијете сина свог
прснуће ланци, и пасти Бог.
Јер лаже вас најмилије,
јер...
26 октобар 2016
19 октобар 2016
Што се души у сну не да,
Фантазију што нам буди,
То на јави ум се труди,
Да разбере и сагледа.
Живља душа живље снива,
Живљи ум тек ту ликује
Кад нам хоће да толкује,
Што у себи тама скрива.
Чији дух нам озго сноси,
Што нам доле овде треба,
Што је духу кора хлеба:
Тај нек с' дичи и понос...
14 октобар 2016
Једнолик одбој сата, знан:
Та мучна повест ноћи, завет!
Тај језик што је сваком стран
И јасан сваком, као савест!
Без туге – да л је ко од нас
Сред свемирскога слушао мука
Та јецања времена, мукла,
Пророчко-опроштајни глас?
Чини нам се: осиротели свет
Сустиго усуд; куд и не би!
У борби с природом целом,...
13 октобар 2016
Пало је зрно
на леђа сумрака
да буја
страсно.
Док његова љубав
буди тице јутра.
Моја песма у њему
кује нежност златне ноћи
да хода обалом крви сласно...
Већ ливадом дана
сунце жита
очи тражи.
Шума моје среће
код звезда је на стражи....
03 октобар 2016
03
окт
Трун и прашка своју важност има,
Мрав и црвак своју судбу слави,
А ја, чоек, шта ћу и како ли?
Не знам данас ка не знадо' јуче,
Што л' ћу знати сутра и наксутра!
Сан ме крши, ал' заспат не могу,
Ни прилећи, то ли се стишати.
Смрт ме мори, ал' мријет ми не дâ,
А живот ми укор и тегота.
Нејма здравја, нејма ни болести,
Нејма...