Лепљиви дим над градом се спушта Куд то крећу покорни вагони Одједном обасјани морски сутони У једном прозору, траг дечијих уста. На капцима сене круници сличне У коси локне сакрише мој крик И би ми јасан тај временски трик Што буди мртве ми воље челичне. С том девојком у тами прозора - Што гледа у Рај из димне станице...

Љубави, на тлу слободе никла, светла,мој чисти жару у круници цвета,ружо с мирисом ко пољубац јутра,привиј уз себе бол и радост света!Ко цвет малени враћај живот човеку,пепео мртвила ти са звезда згрни,свице бајки проспи на путеве љубавника,не дај да сенка птице у души поцрни.Сву ватру своју лавиринта свемира у зеницина...