Из Стона на Пељешцу  Стоји пуста црква без гласа и звона, Сумрачна и хладна сву ноћ и дан цели, А у напуштеној и немој капели Сама плаче бледа жалосна мадона. Кап за капљом клизи низа мрачне стене; А кроз разнобојна окна једва доспе Месец, да нечујно хладно сребро проспе По ногама свете неутешне жене. Ту се...

VIII Поклонио сам се ветру. Поклонио се тишини. Мислим да сам разумео. Читава ствар је, значи, у ватромету хитрине којом се емитује и прима ум у повратку. Зато се каже да досезање није ништа друго до - препознавање сопствене поруке. Зато се каже да је простор: искуство којим нас је додирнуо сопствени додир кад нам...

Кроз поноћ нему и густо грање  Види се звезда тихо трептање,  Чује се срца силно куцање; —  О, лакше само кроз густо грање!  Ту близу поток даљину пара,  Ту се на цвећу цвеће одмара,  Ту мене чека ашиковање; —  О, лакше само кроз густо грање!  Пашћу, умрећу, душа ми горе,  Растопиће...