Наоколо гора свуда,
Храст и бор;
А на стени на врлети
Срушен двор.
Поврх двора месец сија,
Блед и сан;
А из горе, издалека
Гракће вран.
Лишће шушти, нешто прича,
Ко зна шта;
Тишина је...
27 фебруар 2016
20 фебруар 2016
Глава до главе у бледој шаци лежи;
Човек и жена воле се на тамној звезди
И коса њихова преко удова док језди
Роне се грумени крви све тежи и тежи.
У мраку долази близу оно што нестане
И тада простор залелуја црна брда
На гола леђа велика риба тврда
Притисне усне и љубав ока престане.
У...
17 фебруар 2016
17
феб
Једне се ноћи беше срела,
На једној зрачној стази,
Душа у небо што се пела,
и ангел што на свет слази.
Ангел исприча причу сјајну
Шта су небески врти,
А душа целе земље тајну:
Магију љубави и смрти.
И осмехну се ангел потом
На царство вечних зрака;
Душа заплака за лепотом
Игре светлости и мр...
12 фебруар 2016
Сан је давна и заборављена истина
коју више нико не уме да провери
сада туђина пева ко море и забринутост
исток је западно од запада лажно кретање је најбрже
сада певају мудрост и птице моје запуштене болести
цвет између пепела и мириса
они који одбијају да преживе љубав
и љубавници који враћају време уназад
врт чије...
07 фебруар 2016
То није велика шума која шумори,
Ни широке пољане које се смеју,
Тиха је река ово између пустих обала!
То није оборени храст што вода носи,
То није мртви орао на таласима,
То везани јунак за катарку мотри уморним погледом на све стране.
Пред њиме, његов га соко разговара:
”Не буди тужан, господару; нисмо ни на небу,...